Foto: Pixabay

U Srbiji su žene u visokim procentima zastupljene među studentima novinarstva i zaposlenima u medijima, a probijaju se i na mesta urednica redakcija, ali najčešće ostaju uskraćene za najviše pozicije – mesta glavnih urednika, pokazuju rezultati istraživanja.

"Stakleni plafon“, granica u poslovnoj hijerarhiji iznad koje se ženama uglavnom onemogućava napredovanje, za novinarke informativnih medija u Srbiji lebdi između mesta urednice redakcije i mesta glavne urednice. Ovo je jedan od osnovnih zaključaka juče predstavljenog istraživanja „Rodna struktura direktorskih i uredničkih funkcija u informativnim medijima“, koje je u saradnji sa OEBS-om i Norveškom ambasadom sproveo Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Žene predstavljaju 60% lica koja se bave novinarstvom, odnosno za čitavih 20% više od proseka u većini evropskih zemalja. Žena na različitim nižepozicioniranim uredničkim pozicijama je gotovo isti procenat – 58%. Procenat njihove zastupljenosti, međutim, naglo opada na najprominentnijim pozicijama, gde je žena ispod 20%.

U istraživanju se skreće pažnja na to da su žene sa pozicija glavnih urednica isključene u uticajnim medijima poput dnevnih novina i republičkog javnog servisa. Nešto viže žena uspeva da se probije na menadžerske pozicije, pa tako oko 36% direktorkih pozicija zauzimaju žene. Novinarke imaju više šansi za napredovanje u digitalnim, nego u tradicionalnim medijima, zapažaju istraživačice.

„Glavni cilj ovog istraživanja je da mapira rodnu raspodelu uloga i ukaže na obrasce nejednakog učešća, pa prema tome i nejednakih mogućnosti, koje se u medijskim profesijama i institucijama otvaraju na najvišim funkcijama odlučivanja kada je reč o informativnim medijima“, konstatuje se u tekstu izveštaja.

Istraživanje je vršeno na uzorku od 22 informativne medijske kuće, odnosno 40 redakcija, koje ukupno zapošljavaju oko 2000 ljudi. Autorke konstatuju da je u pitanju mali uzorak, što ograničava reprezentativnost istraživanja, ali da su uprkos tome njegovi rezultati relevantan pokazatelj tipičnih rodnih odnosa u domaćoj informativnoj produkciji.

„Rodna struktura direktorskih i uredničkih funkcija u informativnim medijima“ sadrži i niz preporuka upućenih državnim institucijama i profesionalnim udruženjima.

Kako napominju autorke, ovo je prvo istraživanje rodne nejednakosti na pozicijama odlučivanja u medijima sprovedeno u Srbiji. Istovremeno, ipak, ono pripada korpusu istraživanja rodnih nejednakosti u medijima, uključujući akademska istraživanja i projekte poput Global Media Monitoringa „Who Makes the News“ (GMMP). Osvrćući se na ovaj međunarodni projekat, koji se sprovodi od sredine devedesetih, istraživačice skreću pažnju na to da je on pokazao blagi napredak u oblasti rodne ravnopravnosti u periodu 1995-2005, koji je u narednoj deceniji zamenjen stagnacijom. Ovim tempom, za postizanje rodne ravnopravnosti u medijima moraćemo sačekati 22. vek.

Izvor: Mašina.rs