Foto: M. M. Dabić/ krug.rs

Kako živeti ako država oduzme zemlju i da li je moguće da je za proširenje vojno-civilnog aerodroma „Morava“ i izgradnju auto-puta neophodna baš najplodnija zemlja - pitaju ogorčeni meštani pomoravskih sela tvrdeći da država postaje vlasnik parcela za 50-ak dinara po kvadratnom metru.

-Šta dobija država time što zbog izgradnje Moravskog koridora od Preljine do Pojata uzima najplodniju zemlju koja u Srbiji postoji, a ako nam zemlju oduzmu – pitamo se šta će sa nama sutra da rade, jer mi postajemo socijalni slučajevi, samo su neka od pitanja koja su meštani pomoravskih sela uputili na protestnom skupu organizovanom u Obrvi.

Najveći problem meštana Obrve su, kako se čulo na skupu, eksproprijacija po veoma niskim cenama za potrebe izgradnje autoputa, a posebno najava da će velika površina biti eksproprisana i zbog proširenja aerodroma „Morava“ i izgradnje kargo centra. Prema nezvaničnim procenama, samo u Obrvi radi se o oko 335 hektara bez kojih bi ovo selo moglo da ostane zbog proširenja aerodroma „Morava“. Koliko je zemlje u Obrvi planirano za eksproprijaciju zbog izgradnje dela auto-puta Pojate – Preljina, meštani tvrde da još – ne znaju. Samo meštani Obrve bi, smatra Petar Lišanin iz ovog sela, mogli da ostanu bez polovine sadašnje teritorije, a 30 do 35 domaćinstava moralo bi da se iseli.

On dodaje da su to porodice koje generacijama žive u ovom kraju i većinom se bave – poljoprivredom: – Nemoguće je naći lokaciju na kojoj bi se mogla naći takva domaćinstva gde bi ti ljudi mogli da se presele, a nisam siguran da bi mnogi od njih mogli da krenu iz početka nešto da stvaraju – ističe Lišanin.

Živorad Milovanović iz Lađevaca kaže da je već ostao bez oko 4,5 hektara tokom eksproprijacije zbog izgradnje aerodroma, a da je kvadratni metar država plaćala 50 ili 60 dinara po kvadratnom metru, odnosno – oko 42 evra po aru. – Iako za 50 dinara nema kafa da se popije, plaćali su 50 dinara po kvadratnom metru u Tavniku i 60 u Obrvi i Lađevcima. Zemlja je prevedena bez ijednog mog potpisa i saglasnosti. Tako je kod svih 15 domaćinstava kojima je zemlja već eksproprisana. Gase nam put i Lađevci – Obrva, tako da i ono što ostane zemlje neće moći da se obrađuje. Deca neće moći iz Obrve da idu u Lađevce u osmogodišnju školu – kaže Milovanović.

Nikodije Gavrilović, meštanin Katrge na protestu je bio da podrži meštane Obrve jer, kako ističe, „ista sudbina čeka meštane i okolnih sela“. – Niko nije došao nama išta da pojasni, niti po kojoj ceni će zemlja biti uzeta. Samo su ljudima počela da stižu rešenja da je njihova zemlja prevedena na državu. Ne znam da li ćemo mi opstati. Država kupuje kuće po 10.000 evra da reši stambene probleme ljudima, a gasi ovolika sela pored Morave, iako Pomoravlje može da hrani celu Srbiju – zabrinut je Gavrilović.

Vladimir Baralić, meštanin Mrčajevaca napominje da je u tom mestu juče bio, kako ga je on nazvao – popisivač, koji im je pokazao mapu da će ispod Slatinskog mosta (koji vezuje Mrčajevce i Slatinu) naknadno biti uzeto još 30-ak hektara zemlje. – Niko ne zna zašto se toliko zemlja uzima ljudima i kakav je plan države? Time što rade oni ugrožavaju egzistenciju ljudi čije porodice ovde žive vekovima. To bi isto bilo kao kad bih ja došao vama u kuću i rekao da to više nije vaša kuća, nego moja. Ako pitate kako, ja vam odgovorim da je tako zato što mi se može – poredi Baralić.

Radna grupa meštana Obrve pripremila je dopis koji će uputiti predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i Narodnoj skupštini, načelniku Raškog okruga i gradonačelniku Kraljeva. U njemu su se izjasnili o problemima koje će, smatraju, izazvati Odluka o Prostornom planu područja posebne namene mešovitog vojno-civilnog aerodroma „Morava“ i dokumenata proisteklih iz nje.

– Do 8. septembra predaćemo dopis Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, oni će te primedbe razmatrati, a za 22. septembar u Gradskoj upravi u Kraljevu zakazana je javna sednica na kojoj će Komisije saopštiti da li je nešto tih naših primedbi usvojeno ili ne – pojašnjava plan Petar Lišanin.

Vladimir Baralić iz Mrčajevaca zatražio je priliku da se javno obrati ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i predsedniku Vučiću. – Pre nekoliko dana gledao sam njihovu posetu nekom dobrom domaćinu u selu kod Blaca. Vučić je tada rekao lepu rečenicu da domaćin treba da ostane na selu. Ja se u potpunosti sa tim slažem, samo postavljam pitanje: kako ću ja ostati domaćin u selu ako mi se uzme zemlja?

Izvor: www.krug.rs