Akademik Vladimir Stevanović (slika: Medija centar Beograd)

Samo letimičan pogled na zagađenost u gradovima, na gomile smeća kraj puteva i oko reka i ogromne deponije koje širom Srbije niču kao pečurke, dovoljni su svakom laiku da zaključi kako životna sredina u ovoj zemlji nije u dobrom stanju. U kojoj meri je ona devastirana, šta joj najviše šteti i odakle početi –  ovo su pitanja na koja je za portal Klima101 odgovorio akademik Vladimir Stevanović. Biolog, botaničar, ekolog, biogeograf, profesor Biološkog fakulteta u penziji, Stevanović uvek je raspoložen da objašnjava i uči o, kako kaže, svetinji svake države.

Zagađenje životne sredine, odnosno ekološke teme umesto efemernih zanimljivosti kakve su bile nekad, poslednjih godina u medijima zauzimaju udarna mesta. S druge strane, ekološka svest građana je, čini se, i dalje na niskom nivou, a država ne radi ni blizu dovoljno na rešavanju problema zagađenja vazduha, vode i uopšte životne sredine. Šta po vama može i mora da se uradi kako bismo situaciju bar donekle popravili?

-Odnos državnih organa i stanovništva prema životnoj sredini najblaže rečeno je nedopustiv, i ničim se ne može opravdati. Stiče se utisak da je zaštita sredine poslednja u nizu prioriteta po važnosti. Eksploatacija prirodnih resursa je na prvom mestu, pa je zato zaštita životne sredine na poslednjem.

Svest o značaju očuvanja i brige o životnoj sredini je na veoma niskom nivou i za to postoji mnogo razloga. Na prvom mestu je neobrazovanost stanovništva koje se uporno održava različitim šaradama i svakodnevnim ispiranjem mozga preko sredstava informisanja. Ono što škola dobro uradi na vaspitanju naraštaja to se u porodici koja se bori za opstanak i društvu u okruženju sve anulira.

Sprovođenje zakona koji su prepisani od EU je mrtvo slovo na papiru, dok većina političara smatra da je donošenjem zakona stvar rešena. Inspekcijska kontrola onih koji najviše zagađuju životnu sredinu izostaje. Krivolov svim nedozvoljenim sredstvima je nešto što je nezamislivo u civilizovanim državama. Ovde se toleriše. Opšta je navala na prirodne resurse. Otvaraju se kamenolomi, seku šume u nacionalnim parkovima, zagađuju reke do istrebljenja svega živog što u njima živi, izgradnja bez koncepta i kontrole gde su interesi investitora stavljeni u prvi plan umesto opštih itd. Duga bi bila lista neodgovornosti i necivilizovanog odnosa prema životnoj sredini. Na prvom mestu je to posledica neobrazovanja i moralnog posrnuća nacije i uništenog sistema vrednosti koji traje već 30 godina sa dolaskom neoliberalnog koncepta primenjenog na srpski način. Ispada da je neko ko je prljav u duši ne smeta mu ni prljava i degradirana životna sredina.

„U krajnjem slučaju uništavanje prirode i biodiverziteta dovešće i već dovodi do ugrožavanja opstanka ljudske vrste. Današnji odnos čoveka prema prirodi zapravo je sečenje grane na kojoj sedi.“

Da li može da se velika stranputica i nečinjenje kada je reč o životnoj sredini ispravi i stanje poboljša? Naravno da može ali što je životna sredina zapuštenija to je oporavak teži i duži. To slikovito upoređujem sa bolesnikom koji nije na vreme otišao kod lekara. Srbiji je hitno potreban ozbiljan poduhvat obnove zapuštene životne sredine. Za tako nešto potrebna su velika materijalna sredstva i dugogodišnji strpljiv i dobro osmišljen rad. Da li Srbija ima kapaciteta za to, nisam siguran, ali vredi započeti, bar da rešimo problem otpadnih komunalnih voda velikih gradova već bi bio značajan pomak.

Ogromne pare su bačene na pogrešne projekte kao što je npr. palionica đubreta umesto reciklaže sekundarnih sirovina koje mogu doneti značajan profit. Tu je  monumentalni Abu Dabi u Beogradu na prljavoj savskoj vodi, i da ne nabrajam. Nade ima samo je upitno da li to želimo i da li smo za takav preokret sposobni. Ili ćemo biti nemi svedoci arčenja prirodnih resursa Srbije kao da smo kolonija koja je širom otvorila vrata stranim i domaćim predatorskim kompanijama, ili ćemo kopneti i kao država i kao nacija.  

Ceo intervju sa akademikom Vladimirom Stevanović, autorke Marije Đurić, možete pročitati na sledećem linku: Klima101.