NALED smatra da je Izmenama Zakona o ozakonjenju objekata iz oktobra 2018. godine postupak legalizacije objekata u Srbiji dodatno iskomplikovan te da je ovo zakonsko rešenje nepravično jer omogućava nesavesenim investitorima da ozakone "divlju gradnju", dok ozakonjenje uskraćuje savesnim kupcima nekretnina u zgradama na kojima se odstupilo od građevinske dozvole.

 

 

U novoj Sivoj knjizi, NALED preporučuje Ministarstvu građevinarstva da ubrza i pojednostavi postupak ozakonjenja i predlaže da se organima nadležnim za ovaj posao uvede mesečna norma, s obzirom da je rok za ozakonjenje do 2023. a da u zemlji ima oko 2 miliona objekata koji čekaju da prođu ovu proceduru.

 

Posle 3. novembra 2023, ukoliko ne stignu na red da budu ozakonjeni, objekti bi trebalo da budu srušeni.

 

Međutim, računica NALED-a pokazuje bi na republičkom nivou trebalo da se mesečno ozakoni više od 33.000 objekata, od čega je polovina stambenih objekata, što prema mišljenju struke opet otvara pitanje kapaciteta i kvaliteta procesa, odnosno propusta prilikom ozakonjenja.

 

- Imajući u vidu da je Republika Srbija u postupku privatizacije prodavala privredna društva sa nepokretnostima koje su režimu ozakonjenja, predlažemo da se u odnosu na takve objekte propiše hitnost postupka, jer su privrednici koji su investirali u te objekte, dovedeni u položaj da tim objektima ne mogu raspolagati, niti ih mogu prikljjučivati na dodatnu infrastrukturu pre okončanja postupka ozakonjenja.

 

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju onemogućeno je i ozakonjenja posebnih delova stambenih zgrada, jer je propisano da se ti delovi ne mogu ozakoniti ako za zgradu u kojoj se nalaze nije izdata građevinska dozvola.

 

Očigledno je da će ozakonjenje, koje se i do sada neefikasno sprovodilo, postati gotovo nesprovodivo u praksi, naročito kada je reč o stambenim zgradama koje su građene na osnovu građevinske dozvole od koje se odstupilo tokom gradnje - smatraju u NALED-u.