Foto: Pixabay
Šerovanje, lajkovanje, tvitovanje, jutjuber, instagramer, post, klip, influenser, notifikacija... samo su neke od brojnih novih reči koje je u javnom diskursu učestalio razvoj društvenih mreža. Promene koje su se dogodile u razvoju tehnologije i medija dovele su do toga da danas postanu sasvim uobičajene i reči kao što su selfi, trol, bot, bindžovanje, striming, gejmer, vlog, podkast, kopirajter, kraudsorsing... Za većinu tih reči u srpskom jeziku nema odgovarajuće zamene”, objašnjava u razgovoru za portal N1 profesor Slobodan Novokmet sa Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)
Sagovornik portala N1 napominje da je poslednjih nekoliko godina očigledno da je najveći talas pozajmljivanja stranih reči preplavio domen medija, interneta, novih digitalnih i mobilnih tehnologija i različitih zanimanja koja su se razvijala u skladu sa tim.
“Međutim, ima i onih stranih reči koje bi mogle da se zamene nekom domaćom ili odomaćenom rečju i čija upotreba nije neophodna i vidi se kao deo specifičnog razgovornog stila. Primer za to su reči kao što su mejkap (šminka), fan (obožavalac), luzer (gubitnik), dil (dogovor), lajv (uživo), ivent (događaj) i slično, a reči poput imaginacija, edukacija, evidentan, konsekvence ili adekvatan imaju svoje sinonime u domaćim rečima mašta, obrazovanje, očigledan, posledice, odgovarajući“, naglašava Novokmet.
Ocenjuje da je upotreba stranih reči civilizacijska neminovnost u jednom jeziku, dodajući da je sasvim opravdana dok god i fond domaćih reči ne ”trpi”, tj. dok domaće reči ne krenu da se potiskuju nauštrb stranih.
”Ako govorimo o neodomaćenim stranim rečima, tj. o tuđicama ili o upotrebi stranih reči (ili čitavih grupa reči ili rečenica) koje se nijednom jezičkom odlikom nisu uklopile u srpski jezik, njihova upotreba je inspirisana stilskim i kulturološkim razlozima, pokušajima da se deluje moderno, inovativno, učeno, sofisticirano, u skladu sa novim digitalnim dobom i slično“, smatra Novokmet.
Upotreba stranih reči, ističe, opravdana je u onim slučajevima kada imenuje pojam za koji nemamo domaću reč ili kada za stranu reč nema odgvarajuće domaće zamene.
”Dobar primer za to je leksika vezana za kompjuterske tehnologije, gde ima vrlo malo reči kao što su štampač i računar, koje nisu direktne pozajmljenice”, podseća Novokmet.
Kako kaže, sasvim je očekivano da dolaskom nekog novog pojma iz druge kulture, bilo da je on u vezi sa naukom, tehnologijom, umetnošću, sportom, modom ili svakodnevnim životom, dođe i reč koja ga imenuje.
”Samo nekoliko primera anglicizama za koje nemamo odogovarajuće ili dovoljno rasprostranjene domaće reči to potvrđuje, na primer laser, bedž, fudbal, intervju, meč, flešbek, bilbord, plejbek, čarter, da ne spominjemo sve one primene odomaćenih reči stranog porekla koje su došle iz francuskog (bicikl, garaža, žiri, buket), nemačkog (bluza, cigla, cimer, hauba, kofer, ofinger, roletna) i drugih jezika”, podvlači naš sagovornik.
Profesorka srpskog jezika Marina Nikolić ukazuje na veliko prisustvo izraza (kalkova) iz engleskog jezika, koji su, smatra, lošim prevodom ušli kroz govor junaka u crtanim filmovima u uši najmlađih, pa i u njihov govor.
”Neki od primera su: na podu šume, umesto na tlu, previše kasno, previše kratko (od engl. too late, too short) umesto prekasno ili prekratko. Ili, recimo, uzvik Ups! već je široko rasprostranjen, a potiče takođe iz engleskog jezika (Oops!). Tinejdžeri su skloni žargonu, a tu se često nalaze i žargonizmi iz engleskog jezika, poput kul, haj, hejt, pa i skraćenice tipa LOL, BFF i tako dalje”, ističe Nikolić.
Govoreći o uticaju medija na masovnu upotrebu stranih reči i izraza u svakodnevnom govoru, Novokmet navodi da, šire shvaćeno, mediji jesu kanal kroz koji prodiru strane reči do naših govornika.
”Ali tu mislim i na društvene mreže i portale, a ne samo na takozvane tradicionalne medije – novine, radio i televiziju. Vrlo često su novinari i u obavezi da nove reči približe svojoj publici kada one bivaju uvezene u naš jezik, budući da lingvisti ne stignu da ih unesu u rečnike i druge priručnike. Novinarima nije lako da brzo i pravilno prilagode nove reči i imena poreklom iz stranog jezika, pa se često obraćaju i nama na Jezikofilu, gde se trudimo da im na najlakši i najbrži mogući način pomognemo u tome”, kaže Novokmet.
Naglašava da “jezik nije moguće niti treba štititi od stranih reči”, objašnjavajući da jezik ima svoje mehanizme koji će kroz konkretnu upotrebu odrediti šta će u njegovom leksičkom sistemu opstati, a šta neće.
”Ono što lingvisti mogu jeste da rade na tome da jezik sistemski bude opisan, da se izrađuju novi rečnici i posebno rečnici novih reči, da se stari digitalizuju i omasove, tj. približe korisnicima putem interneta. U školstvu treba da radi više na jezičkoj kulturi, načinu pisanja i izražavanja, leksikologiji, pojavama kao što su polisemija i sinonimija, na upotrebi funkcionalnih stilova, a ono što pojedinac može da uradi je da se kritički odnosi prema stranim rečima, da pre svega nauči njihovo tačno značenje i kontekst upotrebe i da čitanjem radi na svom ličnom fondu reči”, zaključuje profesor Novokmet.
Autor: N1
