Foto: Pixabay

Predsednik Upravnog odbora Regionalnog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Jovan Rajić izjavio je da je korupcija teško dokaziva, a da je u Srbiji zloupotreba javnog dobra i prirodnih resursa povezana sa koruptivnim aktivnostima.

On je kao primer gde se ne može jasno videti korupcija, ali postoji sumnja, naveo izgradnju mini hidroelektrane u Rakiti i ukazao da je i pored dva pravosnažna rešenja koja nalažu vađenje cevi iz reke, lokalna administracija izdala upotrebnu dozvolu.

Drugi primer je Linglong u Zrenjaninu, „koja se gradi iza kineskog zida“, gde je, kako je rekao, izdato 10 ili 11 dozvola bez prethodne studije uticaja na životnu sredinu.

Predsednik UO PAKT Miroslav Mijatović je kao primer gde se može sumnjati na korupciju u zaštiti životne sredine naveo zloupotrebu požara na Ceru koja se dogodila 9. decembra na 30 hektara, posle čega je jedna firma dobila pravo da poseče šumu na tom području, pa je tako drvo koje se plaća 6.000 dinara dobila po 1.500 dinara.

Rajić i Mijatović su na debati „Zarobljeno javno dobro u zarobljenoj državi“ ocenili da u Srbiju često stiže i prljava tehnologija, te je Rajić rekao da se ispostavilo da u Srbiju dolaze prljave tehnologije kojima nigde više nema mesta – ni u Kini, ni u Mađarskoj, ni Poljskoj, ni Češkoj.

On je ukazao da i te „konzervativnije zemlje“ koje su bile popustljivije prema „prljavim tehnologijama“ to više ne dopuštaju, a da u Srbiji može da radi ko šta hoće.

Aktivistkinja za zaštitu životne sredine i koosnivačica inocijative „Pravo na vodu“ Iva Marković ukazala je da Srbija treba da radi na mehanizmima za prečišćavanje otpadnih voda, ali da država to radi u nekakvoj direknoj pogodbi sa Kinom, te da se o tim tehnologijama ne zna ništa.

Autor: FoNet