Foto: Pixabay
Penzije oko trećine penzionera ne premašuju 15.000 dinara. Najniža primanja imaju poljoprivredni penzioneri – tačno 2.130 njih prima starosnu penziju manju od 5.000 dinara. Ipak, kako za portal N1 navodi Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, postoje ekonomski još ugroženiji građani, a to su – stara lica bez prava na penziju. On ističe da Srbija već danas ima raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija.
U Srbiji, prema podacima Fonda PIO ima 1,68 miliona penzionera. Od tog broja 62 odsto, odnosno više od milion penzionera, živi sa primanjima manjim od 30.000 dinara mesečno, pokazuju aprilski podaci mesečnog izveštaja Fonda PIO.
Statistički, poređenje sa zaradama i troškovima života to izgleda ovako: prosečna penzija u Srbiji je 29.374 dinara, prosečna plata (martovska) 65.289 dinara, a prosečna potrošačka korpa (februarska) za tročlano domaćinstvo – 74.892,57 dinara.
„Penzioneri nisu homogena kategorija – većina ima male, a mnogi veoma male penzije od kojih mogu jedva da preživljavaju. S druge strane, kod nas je razlika između najniže i najviše starosne penzije 9:1, dok je u većini zemalja u okruženju ta razlika dosta manja. Na primer u Sloveniji ili Slovačkoj, koje imaju sličan sistem kao naš, ona ne prelazi odnos 1:4 ili 1:5. U mnogim drugim zemljama, uključujući i neke na Zapadnom Balkanu, uvedena je neka vrsta socijalne penzije, dok kod nas veliki broj starih lica nema nikakvu penziju“, kaže za portal N1 Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Od ukupnog broja penzionera – 1.678.367, penziju je po osnovu zaposlenosti steklo 1.418.569 građana, pokazuju podaci PIO fonda za april 2021. Po osnovu obavljanja samostalne delatnosti penziju prima 101.960 građana, dok poljoprivrednih penzionera ima 157.838.
Iako poljoprivredni penzioneri spadaju u kategoriju sa najmanjim primanjima, Arandarenko ukazuje da su još ugroženija – stara lica bez prava na penziju. Među njima je, navodi – najviše staračkih poljoprivrednih domaćinstava.
Izvor: N1
