Srpsko zdravstvo tek čekaju problemi

Img Foto: N1

"Imamo pandemiju korone, ali imamo i nekoliko drugih pandemija koje idu paralelno. To su pandemije koje su išle nekako tiše od korone, ali su jednako izazov i pretnja po javno zdravlje - HIV, gojaznost, mentalno zdravlje, bolesti zavisnosti", kaže i upozorava u razgovoru za Nova.rs predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije, doktor Dragoslav Popović. On nam otkriva i sve rupe zdravstvenog sistema koje je korona dodatno izbušila i koje što pre treba zatvoriti i ne dozvoliti da se ponovo otvore. Popović otkriva i šta bi mogao biti sledeći veliki šok: Sistem finansiranja zdravstva.

„Hvala koroni što je podsetila svakoga na javno zdravlje. Ono se zapravo fokusira na zaštitu zdravlja i promociju zdravih ponašanja, čime se smanjuje potreba za bolničkim lečenjem koje je uvek komplikovanije i skuplje. Kao najveći problem, ne samo Srbije, pokazalo se upravo to što je javno zdravlje zapostavljano decenijama, što je glavni razlog što se nismo dovoljno dobro pripremili za ovakvu krizu. Jak sistem za praćenje, kontrolu bolesti i prevenciju je ključ za sve glavne izazove koje nam postavlja današnje vreme. Nadam se da je to najvažnija lekcija koju smo izvukli iz korone“ objašnjava  sagovornik Nove. On ističe da se moramo se okrenuti ka zaštiti zdravlja, umesto isključivo ka lečenju posledica. Ali kada se radi o lečenju drugih stanja, osim korone, i tu nas je korona dodatno poremetila i udaljila nas od tog cilja.

„Imali smo otežan pristup zdravstvenim uslugama, naročito tokom izolacije. Mi sada imamo liste onih koji nisu mogli da dobiju neku uslugu u prethodnom periodu. Oni treba da započnu ili nastave lečenje što je pre moguće da bi to lečenje bilo efikasno. To je dodatni teret za zdravstveni sistem, ali se ne može odgadjati ili trpati pod tepih“, ukazuje doktor Popović.

Napominje da bi drugi prioritet trebalo da budu posledice koje ostavlja sama korona.

„To je veliki broj ljudi kojima je potrebna dugotrajna terapija ili rehabilitacija da bi se vratili u bolje zdravstveno stanje nakon preležane korone. Oni koji su bili na bolničkom lečenju ili na aparatima treba da prate sa svojim lekarima, da utvrde posledice kovida ne samo po respiratorni sistem, nego i ostale organe. Korona je vrlo teška i podmukla bolest“  navodi ovaj stručnjak.

Dodaje i da još nije toliko vidljivo, ali postaje sve vidljivije, pa se postavlja se pitanje – šta ćemo sa mentalnim zdravljem?

„To je ogroman problem koji nas očekuje u narednom periodu“, kaže Popović.

Primećuje da našem zdravstvenom sistemu sada treba da se napravi efikasan sistem intenzivne nege kakav nam je potreban nakon pandemije.

„Treba imati u vidu da ovakve situacije mogu da se ponove. Moramo da kreiramo jedan jak zdravstveni sistem koj će biti u mogućnosti da pravilno reaguje u svim sledećim situacijama. Imali smo jedan od najjačih sistema u svetu koji se zasnivao upravo na prevenciji ali i jednakosti u pristupu I dostupnosti usluga, ali smo u poslednjih 30 godina dosta izgubili. Sada treba da na osnovu svih prethodnih iskustava izgradimo neki efikasniji sistem, koji će zadovoljiti potrebe svih građana Srbije u budućnosti“, poručuje sagovornik Portala Nova.rs.

On upozorava da bi sledeći veliki šok mogao da bude sistem finansiranja zdravstva.

„U prethodnom periodu smo imali jako visoke troškove. Jasno je da je infuzija došla iz državnog budžeta. To je dobro, ali sada je potrebno da vidimo koliko je održivo i kakav sistem finansiranja nam treba ubuduće. Sistem finasiraaja nismo menjali 50-60 godina, a sada treba da se zapitao da li je on održiv u aktulenoj situcaiji i okolnostima. Neke bolesti više nisu prioritet, javljaju se novi rizici za zdravlje. Potrebna je adaptacija mreže zdravstvenih ustanova ka onome što je potreba danas. Treba stvarati ono medicinsko osoblje koje nam je porebno danas i sutra, a ne pre 30 ili 50 godin, ističe Popović.
On upozorava i na još neke apsurde i nedostatke našeg zdravstvenog sistema.

Mi i dalje proizvodimo više kadra nego što je potrebno Srbiji, ali dešava se odliv. Tim ljudima treba obezbediti uslove za rad i napredak, to je često važnije i od same plate. Mnogi su odlazili i zbog toga što je teško stići do specijalizacije. Specijalisti imaju između 9 i 11 godina univerziteskih studija. Imali smo dugo zastoj u dodeli specijalizacija, pa smo stizali i do toga da nam ljudi postaju specijalisti tek u pedesetim godinama, to je zabrinjavajuće. Specijalizacia je potrebna odmah nakon fakulteta, kako bi se ti ljudi blagovremeno uključivali u zdravstveni sistem“, zaključuje doktor Popović.

Autor: Nova.rs

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs