Foto:Pixabay
Mediji iz Srbije jedan su od najvećih izvoznika lažnih vesti u susedne države, pokazuju podaci specijalizovanih portala koji prate ovaj negativni fenomen u državama Zapadnog Balkana.
Istovremeno, Srbija je, prema poslednjem dostupnom istraživanju o uticaju lažnih vesti, treća zemlja u Evropi - odmah iza Rumunije i Češke. Iako se ovi podaci Monitora evropskih komunikacija (European Communication Monitor) odnose na 2018. godinu, urednik portala Fakenews tragač, Stefan Janjić ističe da se situacija nije promenila.
„Mogu da konstatujem da je broj lažnih vesti u prethodne dve godine samo rastao, pogotovo u medijima koji su najčešći prenosioci lažnih vesti, a to su, prema statistici na našem sajtu, na prvom mestu Informer, na drugom Alo, na trećem Kurir. Tako da ja primećujem trend povećanja lažnih vesti“, rekao nam je Janjić.
Takvu statistiku, Vesna Radojević, urednica beogradskog Raskrikavanja, portala koji se bavi otkrivanjem lažnih vesti u Srbiji, vidi kao poraznu.
„Mi smo, zapravo, najveći izvor lažnih vesti za zemlje regiona. Možda zato što smo najveće tržište, možda zato što ti naši portali i mediji imaju veliku čitanost u celom regionu“, kaže Radojević za RSE.
O kolikom se broju lažnih vesti radi pokazuje podatak da je Raskrikavanje u godini za nama izbrojalo čak 945 lažnih vesti samo na naslovnicama četiri najtiražnija tabloida u Srbiji - Alo, Informer, Srpski telegraf i Kurir.
Mnoge od tih vesti prešle su granice Srbije.
| Foto: Pixabay |
„Jedan od većih problema u medijskom prostoru Bosne i Hercegovine (BiH), jeste veliki priliv dezinformacija lažnih vijesti iz medija iz Srbije“, ističe urednik bh portala Raskrinkavanje.ba, Emir Zulejhić.
Istraživanje koje je sproveo portal Raskrinkavanje.ba u prethodnoj godini pokazalo je da se od 29 medija koji su označeni kao izvori političkih dezinformacija, čak 15 nalazi u Srbiji.
„To je naša grupa najvećih dezinformatora koji to kampanjski rade i kod kojih smo uočili da vrlo često objavljuju jedne te iste informacije i vrlo često jedni druge koriste kao izvore“, kaže Zulejhić.
Sadržaj koji ovi mediji proizvode odnosi se na politička pitanja vezana za BiH i regiju, ali i na geopolitička pitanja koja se oblikuju dominantno kroz anti-zapadnu prizmu, stoji u istraživanju ovog portala.
Lažne vesti kao 'mejnstrim'
Lažne vesti su u Srbiji postale ’mejnstrim’, konstatuje novinarka iz Srbije Vesna Radojević i zaključuje da „građani koji tabloide koriste kao izvor informacija, mogu samo da se dezinformišu“.
Tabloidi su istovremeno i štampa koja se u Srbiji najviše prodaje. Ono što ih razlikuje od takvih medija u svetu, ukazuje Radojević, jeste da im je politika dominantna tema, pa se samim tim i najveći broj lažnih vesti odnosi na dešavanja iz te oblasti.
„Zapadni tabloidi se uglavnom bave privatnim životima različitih ljudi iz različitih sfera. To nisu informacije od javnog interesa, ali ljudi prosto na te vesti ’klikću’, kupuju novine zbog toga, prosto ih zanimaju afere i preljube. Kod nas je to malo drugačije i teme su iste već godinama i otprilike su u sferi unutrašnje i spoljne politike“, kaže Radojević.
| Foto: Pixabay |
Tako su najčešće mete lažnih vesti u 2019. godini, u Srbiji bili lideri političke opozicije.
„Cele godine smo tako mogli da slušamo i da čitamo narativ da je (Dragan) Đilas (lider opozicione Stranke slobode i pravde, članice Saveza za Srbiju, dod. aut.) fašista, da su svi oni lopovi, da kradu, lažu…“, kaže Vesna Radojević.
Potpuno je drugačiji narativ pratio izveštavanje o predsedniku Srbije i lideru vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću. „Isključivo su pozitivno izveštavali o Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, odnosno o politici te stranke i o tome kako vodi državu“, rekla nam je.
Ipak, i Vučić je bio tema lažnih vesti ovih tabloida, pa je tako jedan od njih objavio šta je predsednik Srbije poručio na sastanku sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, iako je taj sastanak u međuvremenu bio odložen.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
Slobodna Evropa
