Foto: Pixabay

U Srbiji je prošle godine 2.830 osoba izrazilo nameru da traži azil, ali je samo njih 144 to i učinilo – od kojih je 29 lica dobilo azil. U poslednjih 12 godina otkako je uspostavljna Kancelarija za azil, samo su 194 osobe dobile azil u Srbiji.

Ovo su samo neki od podataka iz izveštaja „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020“, koji je predstavio Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP).

Na onlajn konferenciji na kojoj je prezentovan ovaj izveštaj, navedeno je da podaci pokazuju da je za čak 95 osto onih koji su izrazili želju za azilom u našoj zemlji, Srbija isključivo tranzitna zemlja.

Iz BCLJP-a naglašavaju da sistem azila u Srbiji nije u potpunosti efikasan, te da izbeglicama i tražiocima azila podršku uglavnom pružaju organizacije civilnog društva u saradnji sa međunarodnim institucijama, kao i da su u 2020. godini mnoga prava ovih osoba bila ograničena zbog pandemije Kovida 19.

„Mere zdravstvene zaštite koje su uvedene usled globalne pandemije izazvane korona virusom znatno su uticale na ograničenje osnovnih ljudskih prava izbeglica i migranata, dok je tema migracija bila jedna od vodećih tema u javnom prostoru tokom 2020. godine“, ističu u BCLJP-u.

Kako ukazuju, zbog uočene promene narativa, izveštaj se bavi i analizom javnog diskursa uz osvrt na stavove građana, pojavu neproverenih vesti i rasprostranjen govor mržnje prema izbegličko-migrantskoj populaciji.

Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, objasnila je da se pandemija korona virusa u 2020. prelila i na izbeglice i tražioce azila u Srbiji i naglasila da su bili potpuno zatvoreni, odnosno da im je kretanje bilo ograničeno, kao i da je buo uočljiv negativan narativ prema njima.

Ana Trifunović, urednica izveštaja o pravu na azil, podsetila je da je tokom vanrednog stanja doneta, između ostalog, i odluka da se zatvore granični prelazi čime je onemogućen pristup teritoriji Srbije, a samim tim i pristupu postupku dobijanja azila.

Dodala je da su ograničena i druga prava, poput prava na rad, kao i sloboda kretanja onima koji su boravili u prihvatnim centrima.

Nakon ukidanja vanrednog stanja, podsetila je Trifunović, ministar zdravlja Zlatibor Lončar doneo je naredbu o ograničenju kretanja izbeglica i migranata, što je dovelo do disrkiminacije ovih osoba.

Marko Štambuk, koordinator pravnog tima programa Azil i migracije BCLJP-a, rekao je, između ostalog, da se najveći broj iregularnih stranaca upućuje u postupak azila kako bi privremeno regulisali svoj status pre nego što nastave put, uglavnom u zemlje Evropske unije.

Prema njegovim rečima, neophodno je napraviti razliku između onih koji žele da traže azil u Srbiji i onih koji to ne žele, jer bi se na taj način rasteretiro postupak dobijanja azila.

Štambuk je ukazao da postupci traženja azila pri Kancelariji za azil traju duže nego što to zakon dopušta, kao i da postoji neujednačena praksa prilikom odlučivanja.

On je naveo da je Komisija za azil prošle godine donela 52 odluke – 43 žalbe se odbijene, dok je devet žalbi usvojeno i predmeti su vraćeni Kancelariji za azil.

Dodao je da je Upravni sud prošle godine doneo 14 presuda, te da su žalbe uglavnom odbijene.

Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije BCLJP-a, navela je Kovid 19 uticao i na integraciju izbeglica i tražioca azila, da im je tržište rada bilo teže dostupno, te da su gurnuti na marginu siromaštva, a da im je pomogao UNHCR.

Prema njenim rečima, javni diskrus prema izbeglicama i migrantima je drastično pogoršan tokom 2020. i to najviše na interentu. Portali i društvene mreže, dodala je ona, bili su prepuni poluistina i laži o ovim osobama.

Izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020“ izrađen je u okviru projekta „Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji“ koji BCLJP sprovodi uz podršku UNHCR-a u Srbiji. BCLJP kao partner UNHCR-a od 2012. pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita.

Autor: Danas