Vuković: Erozija socijalne politike u Srbiji, građani se oslanjaju sami na sebe

Img Foto: Pixabay

U poslednje dve decenije u Srbiji se prebacuje odgovornost sa države na građane i porodične budžete i građani su navikli na eroziju socijalne politike, oslanjaju se sami na sebe i raskidaju mrežu solidarnosti u društvu, izjavio je profesor Pravnog fakulteta Danilo Vuković.

Povodom 20. februara – Svetskog dana socijalne pravde, Vuković je u razgovoru za portal UGS Nezavisnost ocenio da je globalni neoliberalizam veoma uticao i na srpsko društvo i ukazao da je u Srbiji „snažno nasleđe socijalizma“ i da su građani navikli da država značajno brine o zdravlju, obrazovanju i blagostanju građana.

„Ali, isto tako imamo i snažne uplive kapitala koji postepeno, mic po mic, kako se kaže, pomeraju granice naših prava. To se može videti u mnogim oblastima. Na primer, sve više radnika radi na privremenim i povremenim poslovima ili u neformalnoj ekonomiji. Takvi radnici su jeftiniji za poslodavce, zamenljiviji i sa manjim potencijalom da ‘ucenjuju’ poslodavce i traže bolje uslove rada“, rekao je Vuković.

On je ukazao da su građani Srbije suočeni sa trendom erozije prava i da to ne važi za sve i da taj trend ne deluje na svakom planu i u svakoj politici jednako.

„Neki pojedinci i društvene grupe uspevaju da zaštite svoje interese bolje od drugih. Recimo da su u tom pogledu zaposleni u javnom sektoru u prednosti u odnosu na one u privatnom, da su srednji slojevi u prednosti u odnosu na radnike i poljoprivrednike“, rekao je Vuković i dodao da je u razvijenim zemljama nivo radnih i socijalnih prava i mehanizmi njihove zaštite mnogo razvijeniji i teže ga je bilo razbiti nego u zemljama kao što je Srbija.

Na pitanje zašto u političkoj areni Srbije nema ozbiljnih i uticajnih zastupnika interesa radničke klase, Vuković ukazuje da ni u zapadnim zemljama partije levice nisu ono što su bile, odnosno da su se pomerile ka centru, pokušavajući da privuku i srednje slojeve.

On smatra da su u Srbiji na slabljenje političkog uticaja radničke klase delovali i drugi razlozi – propast socijalizma, raspad Jugoslavije i decenije siromaštva koje su nastupile sa razvojem divljeg kapitalizma i doveli da druge ideje okupiraju birače.

„Nekada su to nacionalne ideje, a nekada ideje socijalne pravde, samo sada usmerene protiv nove političke i ekonomske elite koja se obogatila u divljoj privatizaciji, protiv korupcije i zloupotrebe države i njene imovine. Upravo na tom talasu je i Srpska napredna stranka došla na vlast. I oni su, paradoksalno, delu radnika u Srbiji doneli nešto – poslove. Po pravilu loše plaćene i sa malim stepenom zaštite, ali ipak poslove“, naveo je Vuković.

Govoreći o tome zašto uprkos rastućim socijalnim nejednakostima u Srbiji nema masovnih radničkih pokreta i većih socijalnih protesta, Vuković kaže da je globalnom slabljenju levih i radničkih pokreta doprinela i mala zainteresovanost građana za politiku.

„Iako je siromaštvo rašireno, a nejednakosti među najvećima u Evropi, dobar deo ljudi živi bolje ili makar dovoljno dobro da ih socijalna situacija neće isterati na ulične proteste. Konačno, za artikulisanje ideja i protesta potrebni su akteri koji će to raditi – sindikalni lideri, građanski aktivisti i političari. Čini se da oni koji su sada na sceni nisu preterano uspešni u tom poslu“, zaključuje Vuković.

Izvor: FoNet/N1

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs