Autorka bloga je Danka Šušić iz Zablaća kod Čačka, dugogodišnja radijska novinarka i građanska aktivistkinja.

Svaka bajka, uglavnom počinje rečima: ''U davna vremena...'', ili ''Bilo jednom...'' Tako će početi i ovo pisanje, jer ono o čemu će se govoriti spada već u pluskvamperfekat ili davno prošlo vreme...

Bilo jednom parčence hartije. Služilo je da se na njemu zabeleži kratak sadržaj, dogovor, odgovor… To parčence hartije još se nazivalo – ceduljica…

Na jednom parčencetu, vešto ili nevešto, napisane dve tri rečenice: ''Kod česme  u šest. Jedva čekam da te vidim. Tvoj M, ili tvoja S...''. U uglu obavezno nacrtano srce iz koga, kao, kaplje krv. Takvo je srce onoga koji voli. Ranjeno. Pogođeno Amorovom strelicom. To parčence hartije presavijeno na četiri dela, u pomalo oznojenoj šaci,  nosi treće lice. Saveznik zabranjenih ljubavnika ili sestra onih koji se „simpatišu“.

Na drugom parčencetu papira, oštro podrezanom olovkom koja oslikava ljutnju pošiljaoca, kratko piše: ''Vraćaj dug da ja ne bi dolazio sa  braćom''. To se dužniku šalje po kuriru. Kurir je uglavnom bio savitljivi čovek što u rukama nosi slamu i vatru. Spreman da zavadi dva oka u glavi. Nosi i likuje jer on ZNA   šta na tom papiriću, otcepljenom iz novina, piše.

Treći papirić - ispisan mastilom. Mastilo se nekada koristilo za fini rukopis zvani krasnopis, a naliv pero, koje je mastilom punjeno, obično se dobijalo na kraju školske godine za odličan uspeh ili su ga koristili državni službenici, takozvani činovnici. Elem... Slova blago umrljana jer je onaj koji piše tokom pisanja plakao. ''Mogli  smo se razići na drugačiji način…'' (to se pisalo po gradovima). ''Meni života bez tebe nema…'' (to je stil zabačenih geografija).

Nešto kasnije, u neka malo romantičnija vremena, dame su nakarminisanim usnama ostavljele poljubac na salveti, pod jastukom onoga koji je blažen usnio. Odlazile dostojanstveno. Nasmešene, neporažene…One malo drskije, pisale su po zamagljenom ogledalu u kupatilu ostavljajući sećanje na provedenu noć i miris lagane jutarnje pene.

Šmekeri su to radili šmekerski.  Čašćavali konobara da, u izvesno uho, šapnu magičnu reč. A boemi su, u poštansko sanduče dame koja im je u mislima, ostavljali  papirić  na kome je na primer pisalo: ''Voleo bih da zaspim pored one, zbog koje ne spavam...''

Eh...

Đido mova da blejimo kakoe bilo sinoć deste bili. Jel bio jel pito dal možeš dali bih mi pomogo...

Jbg nmg sd. Mrm d rdm dmć

Gramatiko, majko!

Samoglasnicima je odzvonilo. Doviđenja, prijatno - dvđnj, prjtn.

Bajkama istekao rok. Bjkm  istk  rk.

Pojavio se mobilni telefon i svemu oduzeo draž. Umesto reči, pojavili su se emotikoni. Dovoljno je kliknuti i malenom sličicom opisati trenutno raspoloženje, trenutnu reakciju, trenutno stanje. Tu nema emocije. Samo slika, koja predstavlja ljutnju, smeh, bes, žalost… Bez temperamenta. Bez reči. 

Pišu se SMS poruke, u svim svojim modifikacijama, nekim novim  nedavno izmišljenim jezikom. Pravopis odjavljen. Miksuje se maternji jezik sa engleskim, favorizuju se idiomi, nadiru nelogične kombinacije reči, pa se iole pismen čovek zbuni, zapita se šta je pravilno. Da li ono što on zna ili ovo što trenutno skoro svi koriste…

''To nisu moji fanovi'', verovatno bi rekao Vuk St. Karadžić, nemoćan da se odupre.

Kuca se u gradskom prevozu - spr  bs. U Bioskopu – nmj d gldš flm nvlj. Na svadbi – smrn bljk. Kuca se  dok se prelazi ulica, dok se čeka na kasi, dok se kašlje u ambulanti, kucka se na slavi, na rođendanu, pa i na sprovodu.

Ljudi su zaboravili da govore. Ljd s zbrvl d gvr. Da se druže. Da se gledaju. Da se proučavaju. Da se istražuju. Zaboravili su da šalju čestitke za Novu godinu, razglednice sa letovanja, dopisnice, pisma.

Užasavajuće su lančane sms poruke: ''Ako ne proslediš ugasio si ga, tebra''.

Ili pesmice za Badnje veče, za Božić, za Uskrs. ''Božićni dan i jutro belo, nek ispune tvoje srce celo... Koliko su duge u zeca uši, toliko ti želim radosti u duši''. Kao pozdravi, želje i čestitke na ruralnim radio stanicama. Dno.

Možda će buduće generacije da se rađaju sa moćnim palcem, a možda će se do tada o sms porukama pričati: ''Bile jednom, nekakve sms poruke...''

Inače, mali broj konzumenata sms poruka zna šta predstavlja skraćenica sms.

Short Message Service.

Da li će neko sada, kada je saznao odgovor, ispod ovog teksta da napiše  x w @ L @.

Ili prosto – hvala. Na srpskom jeziku.