Srbija ima relativno dobre zakone koji se odnose na borbu protiv korupcije, ali je problem njihova primena, odnosno, ne primena, kažu Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija i Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja. Dodaju da ne postoji politička volja da se situacija zaista promeni na bolje.

"Srbija ima zakone koji se odnose na borbu protiv korupcije, praktično sve koji su neophodni, međutim, ti zakoni nisu dovoljno dobri, i mi smo bezbroj puta ukazivali na to kako bi oni mogli da se poprave, jer to jeste važno. Bolje da pričamo da je neko prekršio pravila koja već postoje u zakonu, nego da sležemo ramenima i kukamo da neki slučaj ne može da se reši jer postoju rupa u propisima, jer se niko nije setio da na to ukaže", kazao je nenadić u Novom danu.

A, dodaje, dešavalo se da ima nekih slučajeva gde nije mogao da se kazni krivac, jer ministarstva nisu bila pripremila zakone.

"Skupština treba da danas počne da priča o propisima koji imaju značaj za borbu protiv korupcije i mi smo ukazali da ti propisi ni izbliza nisu dovoljni da ispune preporuke međunarodnih posmatrača i da reše probleme, koje je čak i naša vlada uočila neke 2016. godine. Mi smo dostavili konkretne amandmane, pa eto imaju priliku da još jednom to učine", rekao je Nenadić.

Na pitanje da li čudi takva slika Srbije, Gavrilović kaže: "Mi smo fabrikovali zakone, napravili institucije, a ustvari vi nemate, ono što imate u zemljama sa vladavinom prava bitno, a to je implementacija tih zakona".

"Imaćemo raspravu u Skupštini o izmeni zakona koji se odnose na izborni proces. I treba podsetiti javnost da je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije donet u maju, tada je bila prilika da se taj član 29 promeni, da se definiše takozvana zloupotreba funkcionerske kampanje, zloupotreba javnih resursa. Međutim, vi kad pogledate zakon koji sada važi, to je član 29 i novi član zakona 50, koji će tek stupiti na snagu, vidite da su to doslovce isti zakoni", rekao je Gavrilović.

Zakoni su, ponavlja, dobri, ali...

"...se oni ne primenjuju. Nema stvarne volje kod antikorupcijskih tela da rade svoj posao, s druge strane, imate javnost koja korupciju sve više vidi kao deo rešenja, a ne problema", naglasio je.

Prema rečima Gavrilovića, korupcija je u nesređenom sistemu rešenje za veliki broj problema.

"Jer ako vi ne možete da se lečite, ako ne možete da školujete dete, vi ćete tražiti neke alternativne mogućnosti", kazao je.

Nenadić dodaje i da taj član 29 o Agenciji za borbu protiv korupcije, koja se, kaže, sada menja ali manje značajno, uređuje stvari gde se direktno zloupotrebljavaju javni resursi.

"A da imamo potpuno uređenu funkcionersku kampanju, trebalo bi da uvedemo pravila šta funkcioner treba da radi u okviru kampanje, jer mi vidimo da oni izmišljaju poslove koji su navodno, njihovi redovni obilasci škola, bolnica, otvaranje puteva, i smeštaju ih baš u doba kampanje. To je jedan segmet koji je mogao da se uredi, mi smo dali naše predloge, ali za to nije bilo volje", rekao je Nenadić.

Gavrilović je naglasio da je kod nas situacija da je "moć iznad zakona i etike".

Kazne adekvatne - ali samo u zakonu

O kaznama za dela korupcije, Nenadić kaže - kazne su adekvatne, ali samo u zakonima.

"U zakonima su kazne manje-više adekvatne, ali nije problem u zaprećenim kaznama, one su zaista visoke, od šest 6 meseci do pet godina za neke oblike korupcije. Međutim, imamo problem da su kazne u praksi bliže onim zakonskom minimumu, i daleko veći problem je što najveći broj slučajeva korupcija, ne samo da nije kažnjen, nego nisu ni započeti postupci", naglasio je programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.

Kako je rekao, postoji "trend" da se Vlada "diči boljim rezultatima".

"Vlada se diči sad nekim boljim rezultatima koji su postignuti sporazumom o priznanju krivice. To jeste efikasno sredstvo, ali uvek treba da se zamislimo da li je i najbolji način da se borimo protiv korupcije, jer bi trebalo da bude cilj da otkrijemo što šire koruptivne mere, kada govorimo o kažnjavanju, a taj cilj se ponekada žrtvuje zarad efikasnosti", rekao je Nenadić.

Postoji fama oštrih kazni, ali u realnosti vidimo da se to ne dešava, dodaje Gavrilović.

"Jer kako vidite to što čovek u 'Krušiku' ukaže na loše poslovanje i na potencijalnu korupciju, a onda najviši državni funkcioneri prave hajku protiv njega i proglašavaju ga lažnim uzbunjivačem", upitao je Gavrilović.

On je naglasio da treba znati da se ne sme dovoditi u vezu postupanje majke uzbunjivača Aleksandra Jovanovića i sam čin uzbunjivanja.

"Čak i da je njegova majka radila to što kaže vlast, da je zaposlena u drugoj firmi, to nema nikave veze...Koncept dobre namere podrazumeva da ljudi koji ukazuju na korupciju to rade zato što su relevatni i stručni. Aleksandar Obradović je imao dovoljno informacija da proceni da li je nesto urađeno protiv zakona", kaže Gavrilović.

Ovakvim odnosom prema uzbunjivačima, dodaje, ne samo protiv Obradovića, već i protiv ostalih uzbunjivača, stvara se loša slika.

"Mi smo zaboravili šta je sa slučajem napada na članicu Saveta za borbu protiv korupcije Miroslavu Milenović, šta je s napadom na Ivana Ninića...Ovde su neki ljudi bili napadani, a to nije sankcionisano", podsetio je Gavrilović.

Bitan nam je zakonski okvir, ali je bitnije zaštititi uzbunjivače, ljudi koji se bore protiv korupcije i javnost u borbi protiv korupcije.

"Bez toga možemo imati najidealnije zakone, a oni nisu loši, ali je pitanje ambijenta i volje", kaže Gavrilović.