Foto: Pixabay

Zemlje Zapadnog Balkana, zbog visoke opterećenosti korupcijom, Evropska komisija još je 2018. označila kao "zarobljene države". Transparency International u svom izveštaju za 2020. taj fenomen stavlja u prvi plan, prenosi Radio slobodna Evropa.

Zakon usvojen u Albaniji dao je kompaniji A.N.K Sh.P.K., kompaniji bliskoj vladajućoj Socijalističkoj partiji, izuzetno precenjen ugovor o izgradnji puta dugog 17,2 km. Očekuje se da će troškovi izgradnje biti gotovo 300 miliona eura, što je dvostruko više od iznosa koji je vlada predviđala.

U Turskoj je zakon prekategorizovao zaštićenu močvaru kako bi se na njoj mogao izgraditi novi aerodrom u Istanbulu.

Šest ljudi u Severnoj Makedoniji optuženo je za pranje oko 4,5 miliona eura za finansiranje političke stranke VMRO-DPMNE. Među njima je i bivši premijer Nikola Gruevski, koji je takođe umešan u nekoliko drugih korupcijskih skandala.

To su neki od primera zarobljavanja države, navodi u svom izveštaju Transparency International-a o korupciji na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Šta je „zarobljena država“?

Kada moćni pojedinci i grupe koriste korupciju kako bi oblikovali nacionalne politike, zakone i ekonomiju u korist vlastitih privatnih interesa. Tako Transparency International opisuje fenomen zarobljene države, i precizira da on omogućava korumpiranim da zadrže svoju moć, obogate se od države i izbegnu kaznu.

Obični građani, stoji u izveštaju, to plaćaju gubitkom sredstava za život, lošim javnim uslugama, ograničenim mogućnostima i gubitkom poverenja u demokratiju jer smatraju da vladine institucije služe privatnim interesima.

Sve države Zapadnog Balkana na istoj listi

To se događa na svim nivoima vlasti - od lokalnih vlasti do izvršne vlasti - u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. Lanci lojalnosti i uzajamne koristi navode službenike da zloupotrebe svoj položaj i stegnu stisak nad nekoliko mreža u ovim državama, konstatuje se u izveštaju.

Gdje su uzroci?

Nezavisno sudstvo od vitalne je važnosti za zaustavljanje korupcije i zauzvrat zauzimanje države, konstatuje se. Ako korupcija na visokom nivou ostane nekažnjena, neprimeren uticaj na vlade, institucije i sektore može proći neprimećeno.

Kao primer za to u izveštaju se navodi makedonsko pranja novca. Podvlači se cifra od pet miliona eura koliko su oprali političari, a što je dalje pomoglo, tvrdi se u finansiranju njihovih predizbornih kampanja i održavanju na vlasti.

"Nažalost, u sedam zemalja koje su predstavljene u izveštaju, previše onih koji su na vlasti utiču na nezavisnost i nepristranost pravosudnog postupka kako bi osigurali nekažnjivost korupcije na visokom nivou", zaključuje Transparency International.

Sistemi krivičnog pravosuđa često ne uspevaju efikasno istražiti, procesuirati i sankcionisati slučajeve korupcije na visokom nivou, dodaje se još. Većina ovih slučajeva, precizira se, zaglavi u fazi istrage i tužilaštva i ne dođe do osuđujućih presuda ili sistemskih promena. Oni koji bivaju osuđeni često dobiju nesrazmerno blage kazne.

Kao posebno štetan faktor iznosi se i uticaj na donošenje zakona.

„Prilagođeni zakoni po nečijoj meri pomažu u služenju privatnim interesima. To se često događa po cenu drugih, uključujući javnost. Iako se čini da zakon po meri ima opštu svrhu, zapravo se odnosi na određeno pitanje - poput poslovne prilike ili slabljenja javne institucije - i zapravo sprečava sudove da zaustave i kazne određene slučajeve korupcije“, citat je iz izveštaja međunarodne organizacija specijalizovane za istraživanje korupcije.

„Vlade u regiji donijele su mnoge zakone po nečijoj meri“, zaključuje se.

„Ovi zakoni stvaraju okruženje koje omogućava procvat korupcije jer se brinu da svaki pokušaj zaustavljanja određenih nezakonitih dela predstavlja kršenje zakona. Ako bi vlasti uhapsile one koji grade turski aerodrom na močvarama, ponašale bi se nezakonito jer je uništenje tog rezervata prirode legalizirano“, navedeno je u tekstu izveštaja.

Izvor: Radio slobodna Evropa