Foto: Pixabay

Televizija, isprva eksperimentalni projekat, svoje zlatno doba doživljava tokom 1950-ih. Ipak, opstala je i pored interneta i društvenih mreža, a pandemija virusa korona dodatno je ojačala njenu ulogu u informisanju građana.

Na prvom Svetskom televizijskom forumu, tadašnje najznačajnije medijske ličnosti razgovarale su o porastu značaja televizije. Zato su Ujedinjene nacije 21. novembar 1996. godine proglasile Svetskim danom televizije.

Kad je u pitanju dnevno informisanje građana, televizija i dalje dominira. Prema istraživanju koje je sproveo IPSOS, u Srbiji se preko televizije informiše 82 odsto publike, u Crnoj Gori 86, Albaniji 84, Severnoj Makedoniji 87 i na Kosovu 91 odsto.

Interesantan podatak je i da je tokom epidemije virusa korona, televizija kod nas i u regionu dobila još više na značaju. Tome je doprinela činjenica da su vlade i zdravstvene institucije organizovale svakodnevne pres konferencije sa najnovijim informacijama, koje su emitovane upravo preko televizije, te je ona dodatno dobila poverenje građana.

I u svetu korona je televiziju dodatno istakla. Direktno obraćanje britanskog premijera Borisa Džonsona kojim građane poziva da ostanu kod kuće, najgledaniji je prenos u istoriji britanske televizije. Pema Rojtersovom izveštaju za 2020. godinu, prenos je direktno pratilo 27 miliona gledalaca, ne računajući one koji su program pratili preko striming servisa. 

Što su gledaoci stariji, skloniji su tome da kao primarni izvor svakodnevnog informisanja koriste upravo televiziju, pokazao je izveštaj Centra za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka. 

Prema istom izveštaju, 63 odsto ispitanika je  N1 označilo kao televiziju kojoj najviše veruju. Slede je Nova S – 48 i Prva TV sa 36 odsto.

Što se tiče poverenja u javne servise, građani veruju RTS-u 35, a RTV-u 31 odsto.

Kako navodi Milica Kulić, asistentkinja na Fakultetu političkih nauka, televizija je dalje izvor važnih informacija, iako nije jedini, a ni najbrži. 

„Televizija je i dalje jak ‘brend’. Ako uzmete sve starije evropsko stanovništvo, uključujući i Srbiju, jasno je da je ovo i dalje politički dominantan medij koji značajno oblikuje političku volju. Nova publika je ono što će televiziju terati da se menja i to je zapravo njen najveći izazov. Televizija donekle tome odgovara – takozvani ‘prajm tajm’ (prime time), što je udarno televizijsko vreme, zamenjeno je sa ‘my time’ (televizija na zahtev). Međutim, da li će TV uspeti da opstane, zavisi od toga da li će prepoznati način na koji razmišlja njihova buduća, potencijalna, publika“, objasnila je Kulić.

Izvor: DANAS/Cemaforum.rs