Pored korone, preti nam i pandemija sluđenosti

Img Foto: Pixabay

Čak 37 odsto ispitanika koji su učestvovali u istraživanju Demostata o odnosu građana Srbije prema pandemiji korona virusa ne zna, ili nisu sigurni u to da li mačke u kući štite od koronavirusa, dok još njih šest odsto veruje da prisustvo ove životinje u domaćinstvu predstavlja zaštitu od kovida 19. To je samo jedan od podataka koji ukazuje na sveopštu sluđenost i nesnalaženje u moru različitih informacija o koroni koje nas svakodnevno zatrpavaju. Da li nam uz pandemiju korone sledi i pandemija sluđenosti?

Isto istraživanje, sprovedeno pod imenom “Javno mnjenje Srbije o kovidu 19”, koje je obuhvatilo 1.200 ispitanika, donosi i podatak da je dve petine anketiranih misli da zaštitna maske sprečava normalno disanje. Prema istom istraživanju, građani imaju najviše poverenja u lekare i naučnike, ali čak i u ovom slučaju manje od polovine ispitanika, njih 44 odsto, veruje struci, dok njih 42 odsto ne veruje. Kada su u pitanju predsednik Republike, Krizni štab, Vlada Srbije, Svetska zdravstvena organizacija, – više ispitanika im ne veruje, nego što im veruje.

Psiholog Aleksandar Baucal za Nova.rs objašnjava uzroke i posledice ovakvih stavova građana, kao i moguća rešenja u borbi protiv ovog stanja koje je pandemija korone dovela do kulminacije.

“To je vidljivo već duže vreme. Već više puta je ukazano šta je rešenje. Jedini lek protiv sluđenosti ljudi zbog različitih informacija i interpretacija jeste da postoji jedan kredibilan izvor informacija. U ovoj našoj situaciji, to bi trebalo da bude Krizni štab, on bi trebalo da bude to kredibilno telo koje radi za sve građane i na koje svi građani mogu da se oslone kako bi razumeli šta se dešava i šta oni treba da čine”, smatra naš sagovornik.

Ima i konkretan predlog.

“S obzirom na to da je Krizni štab već duže veme izgubio poverenje, jedino rešenje je da se taj Krizni štab rekonstruiše. Kao kada imate tim koji stalno gubi utakmicu – možda su fudbaleri odlični, ali se očigledno stvorila neka negativna atmosfera. Dobar način je da se to prepakuje i da se  tu uključe ljudi u koje javnost ima poverenje sa svih starna”, poručuje Baucal.

Neizbežna teme je i udeo politike u našem sluđivanju.

“To telo ne treba da reprezentuje samo one koje podržavaju jednu partuju, koliko god da je ona u nekom trenutku moćna. To treba da bude telo koje može da komunicira sa građanima koji imaju različita politička uverenja. Bilo bi dobro da to bude profesionalno teleo, to je jedini način da se napravi jedno neutralno telo koje neće biti politizovano. Tu treba da uđu ljudi koji imaju podršku stručne javnosti i uopšte javnosti i da onda nama takvo telo bude orijentir i svetionik u toj oluji. Kada slušamo razne priče i na internetu vidimo razne infomacije, da možemo da kažemo: ja ne znam, ne mogu da procenim da li je to nešto kredibilno, ali u ove ljude imam poverenje i treba da čujem šta oni kažu”, objašnjava naš sagovornik.

Veruje i da bi protiv sveopšte sluđenosti pomoglo i to da članovi “Kriznog štaba ne soliraju po medijima i gostujući po raznim televizijama i slobodno razmišljaju na zadatu temu”.

“Ja bih to ovako, a možda bih i onako. Ljudi slušaju to para dana, a onda posle tog šuma dolazi neka odluka koja bude nedovoljno jasna, jer se kaže to je preporuka. Članovi Kriznog štaba bi trebalo da se uzdrže od slobodnih, individulanih nastupa. Oni treba da nam protumače ono to je već odlučeno, to je njihova uloga u javnim nastupima i da nam najave šta su teme o kojima će odlučivati na sledečem sastanku. Na tom sastanku imaju priliku da izlože predloge, daju argumente, učestvuju u debatama, a posle sastanka svi treba da prenose iste poruke. To je abeceda komunikacije. Meni je neverovato da se već mesecima pravi ista greška, a pogotovo kada se prave greške u ovako ozbiljnim stvarima gde su ljudski životi u pitanju, to je stvarno nedopustivo”, objašnjava Baucal kako bi Krizni štab trebalo da funkcioniše u praksi.

Gde postoji sluđenost, tu je bitna i uloga psihologa.

“Uključenje psihologa u Krizni štab nam je potrebno od nultog trenutka, ne samo psiholozi, već i sociolozi koji sada već imaju neka saznanja o tome kako se ponašaju društva i koji su sve rizici i opasnosti sa kojima se društvo kao celina suočava u ovakvim situacijama. Psihlozi treba da pomognu Kriznom štabu da razume kako se osećaju obični ljudi, kako percipiraju različite situacije, kako bi sve prošlo uz što manje stresa”, smatra iskusni psiholog i predavač na Filozofskom fakultetu.

Potencijalni problem Baucal vidi i uvezi sa vakcinacijom. Ukoliko nema poverenja, kako im objasniti da treba da prime vakcinu i tako preduprede dalje širenje zaraze.

“Potrebno nam je osvešćivanje građana. Da im se objasne stvari kako ljudi ne bi imali osećaj kao da je neko otišao na kinesku pijacu i uzeo te vakcine, nego da tu postoje neke procedure”, primećuje Baucal.

Izvor: Nova.rs

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs