Foto: Radio Slobodna Evropa

Srbija je, u analizi V-Dem Instituta pri Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj, svrstana u zemlje koje su u zadnjih deset godina najviše autokratizirale i kao izborna autokratija nalazi se na 139. mestu, od 179 zemalja. Za političkog analitičara Bobana Stojanovića to je potpuno očekivano, a situacija iz godine u godinu je sve gora.

Prvi put nakon 2001. godine autokratije su u većini, navodi se u analizi V-Dem Instituta, a među deset zemalja koje su se poslednjih deset godina autokratizovale, pored Srbije su još i Mađarska, Turska, Poljska, Brazil, Indija, Mali, Tajland, Nikaragva i Zambija.

Kako se ističe, autokratske vlade prvo su ograničile slobode medija i civilnog društva. Nakon što su stekli dovoljnu kontrolu nad medijima i civilnim društvom, usudili su se narušavati kvalitet izbora.

“Iako je cenzura dugogodišnji problem u Srbiji, i ostali pokazatelji koji se tiču medija, civilnog društva i građanskih sloboda pogoršali su se pre nego što je narušen i izborni integritet i kada je ova nacija ponovo 2015. godine skliznula u autoritarnost”, navodi se u analizi.

Što se tiče zemalja Zapadnog Balkana koje su svrstane u grupu “izbornih demokratija”, one su, prema ovoj analizi, još uvijek daleko od liberalnih demokratija.

Od zemalja Zapadnog Balkana, najbolje rangirana je Slovenija na 34. mestu, svrstana u kategoriju izborne demokratije. Takođe, i istoj kategoriji su i Hrvatska na 55, Kosovo na 64, Severna Makedonija na 71. i Bosna i Hercegovina na 81.Od zemalja izborne autokratije na listi se nalaze Albanija na 87. mestu i Crna Gora na 99.

Izveštaj V-Dem Instituta Pri Univerzitetu u Geteborgu za političkog analitičara Bobana Stojanovića je još jedan u nizu onih koji govore da je Srbija odavno prestala da bude i ta “nekakva minimalna demokratija”.

“Nakon Fridom hausa i još nekih međunarodnih izveštaja za mene je potpuno očekivano da nas svrstavaju u izborne autokratije. Fridom haus to naziva hibridnom državom, u teoriji je to jedna vrsta takozvanog takmičarskog autokratizma”, kaže Stojanović za Nova.rs.

Smatra da je to potpuno očekivano i da je već negde od 2014. krenulo pogoršavanje situicije u Srbiji, a nakon 2017., 2018, posebno 2019. i sada 2020. sa ovim izborima niko od teoretičara demokratije, ali i od instituta koji mere i prate stanje demokratije u zemljama nema nikakvu dilemu da Srbija nije ni ta minimalna demokratija, već da je je taj jedan tip hibridnog režima.

“Mi sad samo dobijamo potvrde onoga što smo manje, više u Srbiji znali prethodnih pet godina i ono što je možda najgore, to je da je situacija iz godine u godinu sve gora. Mi praktično padamo”, istakao je on, dodajući da smo i u prošlogodiđnjem izveštaju V-Dem Institua isto bili izborna autokratija, ali da smo sada pali za veliki broj mesta.

Komentarišući sutuaciju u regionu, Stojanović ukazuje da je Makedonija pre tri, četiri godine uspela da se vrati u neke demokratske okvire, da će Crna Gora, gde se prvi put desila promena vlasti, sigurno napredovati, a da sa Hrvatskom i Slovenijom je iluzorno da se poredimo.

U izveštaju V-Dem Instituta se navodi da je Srbija 2009. godine s Mađarskom i Poljskom bila zemlja liberalne demokratije, a prema mišljenju Stojanovića, Srbija je te 2009. bila “nekakva polukonsolidovana izborna demokratija, ali svakako demokratija”.

Opširnije pročitajte na Nova.rs