Foto: Pixabay.com

Otvaranje poglavlja je u rukama Saveta EU, koji uzima u obzir opšti napredak u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava, poručuje kratko za Danas Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije, upitana kako komentariše nedavne tvrdnje Jadranke Joksimović, ministarke za evropske integracije Srbije.

Ministarka je, podsetimo, izjavila da je „odluka nekoliko država članica EU da se u junu ne podrži otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom, a drugima omogući ono što im je bilo uskraćeno pre toga u decembru 2019. godine, bila politička odluka i poruka poslata u kontekstu brojnih geopolitičkih pomeranja“ i da je „svakako bilo elemenata da se u junu otvore nova poglavlja“ Srbiji.

Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava – Jukom i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, kaže za Danast da „niko nije ni rekao da odluka Saveta EU nije politička, budući da je ceo proces pristupanja političko pitanje, ali mu to ne daje nužno negativnu konotaciju kao u izjavi“ ministarke.

– Nemačka, Holandija, Belgija, Danska, Švedska, Finska i Bugarska su se jasno usprotivile otvaranju novih poglavlja, kako bi dale do znanja da je otvaranje poglavlja jasno uslovljeno napretkom reformi iz oblasti vladavine prava, posebno u okviru poglavlja 23 i 24, a koje su u slučaju Srbije izostale. Zapravo, možemo da govorimo i o nazadovanju ako uzmemo u obzir ocene važnih međunarodnih indeksa i izveštaja, kao i izveštaja civilnog sektora, smatra naša sagovornica.

Spremo konstatuje da se izjava ministarke više čini „kao ublažavanje moguće činjenice da ni u nemačkom predsedavanju nećemo otvoriti poglavlja koja su zaista i spremna za otvaranje, to se ne spori“.

– Naš pregovarački okvir je jasan, te se za neotvaranje spremnih poglavlja može okriviti isključivo Srbija. Po svemu sudeći, izveštaj Evropske komisije koji očekujemo da bude objavljen u narednih nekoliko dana daće presudnu ocenu stanja vladavine prava i demokratije u našoj zemlji u protekloj godini. Izvesno je da u njemu neće biti zabeležen napredak, posebno kada se uzme u obzir da reforme stagniraju već dve godine koliko se radilo na reviziji akcionih planova za navedena poglavlja. To nam govori i činjenica da su institucije nespremno dočekale vanredno stanje i pandemiju, te sva zabeležena ograničenja ljudskih prava i sloboda u tom periodu, u periodu izborne kampanje, kao i građanskim protestima iz jula, mada nije sigurno da li će izveštaj obuhvatiti informacije nakon juna 2020. godine, sagovornica Danasa.