Sve veća zabrinutost za istinitost vesti, političke elite glavni izvor dezinformacija

Većina ljudi primećuje da je na društvenim mrežama i u medijima sve više netačnih vesti, ali se i pored toga postavlja pitanje kako, zaboga, ostali ne vide poplavu namernog ili nenamernog dezinformisanja i odakle im poverenje u neistinite sadržaje, pokazuje najnovije istraživanje Rojtersovog Instituta za izučavanje novinarstva, prenosi Cenzolovka.

Tokom protekle godine, i pre nego što je pandemija izmenila svet, više od polovine ispitanika u 40 zemalja sveta izrazilo je zabrinutost zbog upitne istinitosti vesti koje primaju preko interneta, navodi se u novom izdanju izveštaja Rojtersovog Instituta za izučavanje novinarstva.

Iako je trezvenost više od polovine korisnika interneta ohrabrujuća, postavlja se pitanje – kako, zaboga, ostali ne vide poplavu namernog i nenamernog dezinformisanja, kao i odakle crpu svoje poverenje u takve sadržaje.

Procenat zabrinutih za tačnost vesti je u porastu u odnosu na prošlu godinu, a kao glavni izvor dezinformacija većina navodi, dosta tačno reklo bi se, domaće političare, iako u nekim zemljama ispitanici sa udaljenijih krajeva desnog političkog spektra gaje uverenje da su za dezinformacije krivi baš mediji.

Nije teško pogoditi odakle im taj stav – populistički političari za čijim agendama se kreće ova grupacija ne prestaju da optužuju medije za zavere protiv njihovog uspeha i sopstvenih društava uopšte. Reputacija Fejsbuka kao glavnog kanala za širenje dezinformacija se učvršćuje i širi u gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, mada je WhatsApp u Brazilu i Maleziji na prvom mestu liste osumnjičenih.

Kategorija pristojnih ispitanika, koji kažu da veruju svim vestima gotovo uvek, suzila se za četiri procenta u odnosu na prošlogodišnje istraživanje i sada to tvrdi manje od 40 odsto ispitanih. Podatak da manje od polovine ljudi veruje vestima koje su sami odabrali je tužan za medije, ali ohrabruje u pogledu vere ispitanika u sopstvenu sposobnost da razaberu tačno od netačnog, baš kao i u pogledu sve raširenije svesti da nisu sve vesti tačne.

Značajno je da javni servisi gube poverenje sa obe strane političkog spektra, baš kao i podršku politički opredeljenih ispitanika. Njihovi odgovori na druga pitanja pokazuju visok stepen egzistencijalne nesigurnosti i brige za budućnost i teško je oteti se utisku da za to postoje vrlo dobri razlozi.

Istraživanje ipak pokazuje da je među ispitanicima više od 60 procenata onih kojima je i dalje stalo pre svega do vesti bez tačke gledišta, odnosno informacija bez sugerisanog mišljenja ili stava. Samo 28 procenata ispitanika više voli da novosti sadrže stavove i mišljenja.

Kako se menja stil političke komunikacije (čitaj: političari gaze društvene i demokratske norme ponašanja), korisnici sve više žele da mediji jasno označe lažne izjave političara (52%) umesto da ih samo ne objave (29%).

Dve trećine korisnika bi želele da društvene mreže i druge platforme same blokiraju informacije koje su netačne, čak i ako to znači da o tačnosti odlučuju same platforme.

Onlajn naplata vesti je nastavila blagi porast u čitavom nizu zemalja, sa značajnijim skokovima u SAD (20 procenata plaća, skok od četiri procentna poena) i Norveškoj (značajnih 42 odsto, porast od 8), ali je procenat osoba koje besplatno konzumiraju vesti toliko veliki da se ne može govoriti o ovoj vrsti prihoda kao o nečemu što je blizu rešenja finansiranja profesionalnih medija.

Opširnije pročitajte na Cenzolovka.rs