Napominjući da se 22. avgusta navršilo godinu dana od početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Milan Marinović je u intervjuu Tanjugu ukazao na specifičnost ove godine u kojoj je bilo uvedeno vanredno stanje izazvano koronavirusom, pa su, kako je naveo, bili specifični i podaci i prava koja je trebalo zaštiti.

Podsetio je da još pre početka uvođenja vanrednog stanja 9. marta izdao saopštenje da mediji, pre svega štampani, ne objavljuju podatke o zaraženim licima, kao što je bilo slučajeva. Mediji su na taj apel pozitivno odgovorili, pa su nadalje štićeni podaci o zaraženim i preminulim osobama, naveo je poverenik.

"Bilo je u toku vanrednog stanja još nekoliko situacija u kojima su podaci o zaraženim i preminulim osobama mogli da izađu u javnost, poput jednog doma zdravlja, opštine i srednje škole, ali su propusti u tom slučajevima reakcijom poverenika brzo otklonjeni", napomenuo je Marinović.

Važnost "lica za zaštitu podataka o ličnosti"

Jedna od novina Zakona o zaštiti ličnih podataka je "lice za zaštitu podataka o ličnosti", a u obavezi da ovo lice u svojim redovima predvidi je više desetina hiljada državnih organa – organa vlasti, privatnih kompanija, društvenih komapanija i preduzetnika, naveo je poverenik. Do sada je od ukupnog broja obveznika, ovo lice odredilo tek njih 2.905.

Iako je reč o malom procentu, poverenik se nada da će taj broj rasti. Značaj ovih lica se, prema rečima poverenika, pokazao u situaciji tokom vanrednog stanja kada su kompromitovane šifre sajta jednog doma zdravlja sa podacima o zaraženim i preminulim osobama u Srbiji od kovida 19.

"Taj dom zdravlja je imao lice za zaštitu podataka o ličnosti i da nije bilo njega mi ne bismo mogli brzo da reagujemo i sprečimo dalju kompromitaciju sajta", naveo je Marinović.

Na šta su se građani najviše žalili 

Govoreći o pritužbama, poverenik je ukazao da se građani najviše žale jer im se u nekim slučajevima traži više podataka nego što bi trebalo, a tu je mahom reč o nagradnim igrama raznih promotera i kompanija. Na primer, pored imena i prezimena traži im se matični broj, adresa stanovanja, a, kako je naveo, dovoljno je ostaviti ime prezime i imejl adresu ili broj telefona.

Bilo je, kako je dodao, i pritužbi građana da im se podaci nedovoljno dobro čuvaju, jer se dogodilo nekoliko kompromitacija ili proboja privatnih podataka.U svim osnovanim slučajevima poverenik nalaže rukovaocima podacima da primene odgovarajuće mere zaštite podataka.Nekad se to, kako je ukazao, tiče brisanja podataka iz evidencija u kojima ne treba da budu ili ne treba više da budu, a nekad poverenik nalaže rukovaocima ili obrađivačima podataka da daju podatke licima na koja se odnose.

Iako su pritužbe uglavnom osnovane, verovatno iz neznanja, pojedini građani traže podatke za drugo lice.

"To ne mogu da dobiju, jer svako može da traži podatke samo za sebe", naglašava Marinović.

Hoće li se sankcionisati ćutanje organa uprave? Kada su u pitanju žalbe građana povodom zahteva za informacije od javnog značaja, Marinović je naveo da je 2019. godine broj žalbi bio za 57 odsto viši nego 2018. godine.

"Imali smo najveći broj žalbi od istog žalioca prema raznim prosvetnim ustanovama, koji su verovatno vršili neka istraživanja i tražili su podatke od svih. Ako bismo odbili njihov broj, nivo žalbi povereniku je stalno na istom novou od 2014. godine", napomenuo je poverenik.

Međutim, kako je ukazao, od svih podnetih žalbi najmanje 50 odsto njih se odnosi na ćutanje organa uprave – što znači da oni u predviđenom roku uopšte nisu odogovorili tražiocu informacije niti su mu dali informaciju, niti odbili, niti odbacili zahtev.

Pošto takvo stanje traje već godinama, poverenik ima ideju da se budućim izmenama Zakona o informacijama od javnog značaja, propiše sankcija za takvo, faktički, nepostupanje organa, u vidu prekršajnog naloga koji bi izdavao poverenik.