Alternativne krivične sankcije čine jedan odsto presuda u Srbiji

Alternativne krivične sankcije - rad u javnom interesu, čine tek jedan odsto ukupno izrečenih sankcija u Srbiji, pokazalo je istraživanje valjevskog Odbora za ljudska prava. Istraživanjem su obuhvaćeni Kragujevac, Kraljevo, Čačak, Užice, Valjevo i Šabac.

Stručna saradnica odbora Aleksandra Spasojević kazala je na okruglom stolu u Kragujevcu da ni osnovni ni prekršajni sudovi nisu preterano zainteresovani za izricanje alternativne kazne i pored njenih dobrobiti.

"Kazna kao rad u javnom interesu je vrlo specifična. Za nju je potrebna saglasnost osuđenog lica, kada je u pitanju krivični postupak, dok saglasnost nije neophodna kod prekršajnog postupka", rekla je Spasojević.

Rad u javnom interesu smatra se najboljom vrstom alternativnog sankcionisanja jer se izvršava u zajednici, "osuđeno lice ostaje u sredini u kojoj živi, u svojoj porodici, na svom radnom mestu, a slobodno vreme provodi u preduzeću gde, na osnovu kazne, radi u javnom interesu", navela je ona.

Predstavnici udruženja "Posle kiše" naveli su da je od 2015. do 2019. godine 250 sankcionisanih građana Kragujevca odlučilo da novčane kazne zameni radom u javnom interesu u JKP Čistoća i Centru za razvoj usluga socijalne zaštite "Kneginja Ljubica".