Ulazak u advokaturu za neke 500, za druge 4.000 evra

Iako je Zakon o advokaturi jasan kada propisuje uslove pod kojima neko može da postane advokat, u praksi je taj put prohodniji ako se ide trasom koju favorizuju advokatske komore.

Prema podzakonskim aktima komora, kandidat koji je dve godine proveo radeći kao advokatski pripravnik za upis u imenik i dozvolu da se bavi advokaturom mora da plati 500 evra. Međutim, kandidat koji je radno iskustvo sticao van advokatske kancelarije, recimo u sudu ili tužilaštvu, za isto pravo mora da plati 4.000 evra, nezavisno od toga što ispunjava sve zakonske uslove.

Prema mišljenju advokata Čedomira Kokanovića, radi se o klasičnom primeru diskriminacije. Smatrajući da je ovakva praksa protivustavna on je u januaru ove godine podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti dokumenta koji ju je omogućio. U inicijativi Kokanović je naglasio da su komore uspostavile sistem različitih troškova upisa za različite kategorije kandidata, što je u suprotnosti sa članom 21 Ustava koji zabranjuje diskriminaciju i utvrđuje da su pred Ustavnom i zakonom svi jednaki. Motivi za ovakve dvostruke aršine, navodi on, komercijalne su prirode.

„Ukoliko neko ne želi ili ne može da plati 4.000 evra za upis u imenik, on najpre mora da provede dve godine kao pripravnik. Za to vreme, oni će biti znatno manje plaćeni za posao koji obavljaju, od primera radi, advokata početnika. Ovakvim rešenjem advokati za sebe obezbeđuju besplatnu ili znatno jeftiniju radnu snagu“, kaže Kokanović za Danas.

Ono što ide u korist njegovoj tvrdnji je i činjenica da je Ustavni sud 2014. godine već odlučivao o veoma sličnom pitanju, ustanovivši da je Advokatska komora Srbije povredila član 21 Ustava. Tada su bila osporena dva člana Odluke o utvrđivanju visine troškova upisa u imenik advokata koja su uspostavljala različite visine upisnine.

Prema osporenim odredbama, visina upisnine za one koji su završili pripravnički staž, iznosila je 500 evra. Za one koji nisu – 5.000 evra. Sud je ustanovio da se tim rešenjem krši načelo zabrane diskriminacije.

Međutim, mesec dana kasnije Advokatska komora Srbije donela je novu Odluku o troškovima upisa u imenik advokata. Upis je, prema novoj odluci, umesto pet iznosio četiri hiljade evra. Ovaj iznos je bio podeljen na dve kategorije. Od sredstava koja je kandidat uplatio za upis u imenik advokata 3.500 evra se odvajalo kao naknada za stečena dobra komore. Dodatnih 500 evra je predstavljalo naknadu za obavljanje poslova komore predviđenih Statutom.

Razlog zbog kojeg je, prema mišljenju advokata Kokanovića, ovo rešenje istovetno onom koje je oborio Ustavni sud, je član koji regionalnim komorama, koje i vrše upis u imenik, dozvoljava da kandidate oslobode plaćanja naknade za stečena dobra komore. Pozivajući se na ovaj član, Advokatska komora Beograda, ubedljivo najveća regionalna komora, donela je odluku kojom se od plaćanja 3.500 evra naknade komori oslobađaju kandidati koji su barem dve godine proveli u statusu advokatskog pripravnika.

Na taj način, smatra Kokanović, AKS je pokušala da izigra odluku Ustavnog suda.

– Ja sam po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražio od Advokatske komore Srbije zapisnik sa sednice na kojoj je doneta nova Odluka o troškovima upisa. Oni su odbili da mi ga dostave, a trenutno je u toku postupak prinudnog izvršenja odluke Poverenika za informacije od javnog značaja. Očekujem da u zapisniku vidim iskrenu nameru članova Upravnog odbora da, donošenjem nove Odluke o upisu, diskriminaciju kandidata učine manje vidljivom – ističe Kokanović.

Predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac nije želeo za Danas da govori na ovu temu. Ipak, iz odgovora na inicijativu koju je AKS poslala Ustavnom sudu vidi se da komora odbacuje tvrdnje da je način na koji vrši upis kandidata u imenik diskriminatoran.

Opširnije pročitajte na Danas.rs