Više od 75 odsto mladih u Srbiji ne veruje političarima

Polovina mladih planira da ode iz Srbije, više od 63 odsto uopšte ne zarađuje, a 93 odsto mladih spremno je da radi druge poslove dok ne nađe adekvatan posao u struci. Osim toga, 76 odsto mladih ne veruje niti jednom političaru, a svega 0,7 odsto njih smatra da mladi utiču na političke odluke.

To pokazuju rezultati istraživanja o položaju i potrebama mladih koje je od maja do juna ove godine sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). U istraživanju je učestvovalo 1.219 mladih iz cele Srbije uzrasta od 15 do 30 godina. Inače, KOMS slična istraživanja sprovodi od 2017. godine, a cilj je da ukažu na stavove, navike i probleme mladih sa kojima se suočavaju.

Kako za "Blic" ističe generalni sekretar KOMS-a Stefan Đorđević, statistike i rezultati ovogodišnjeg i prethodnih istraživanja pokazuju jasnu tendenciju da mladi žive nekvalitetno.

Ono što nam je evidentno jeste da se položaj mladih ne popravlja. Oni odlaze iz zemlje, ukazuju koje probleme imaju, na osnovu njihovih stavova jasno vidimo da nisu zadovoljni okruženjem. Jasno vidimo da zarađuju ispod minimalca ili uopšte ne zarađuju, a smatraju da je za pristojan život potrebno mnogo više od toga što zarađuju - kaže Đorđević.

Dodaje da mladi smatraju da postoji određeni pad sistema vrednosti koji utiče na kvalitete njihovih života zbog čega ne mogu da se osamostale.

S druge strane, analizom institucionalnog okvira i javnih politika, ne pronalazimo da se institucije ozbiljno bave unapređenjem položaja mladih, osim priče i prepoznavanja problema. Iz godine u godinu ukazujemo da stanje i položaj mladih zabrinjava, a čini se da ni institucije ni svi kao akteri ne činimo dovoljno da bismo ovo stanje promenili - napominje Đorđević.

Ipak, ono što ove godine odstupa od ranijih statistika jeste jasan pad u broju mladih koji bi se odselili iz zemlje. Naime, prethodne godine taj procenat je iznosio 64 odsto, a sada je za deset odsto manji.

Situacija sa pandemijom uticala je na to da manji procenat mladih poželi da napusti zemlju. Kovid je prouzrokovao svetsku krizu koja je u prvom talasu izazvala da se mnogi ljudi koji su radili u inostranstvu vrate u zemlju. Mladi su uvideli da nigde nije idealno, a kada sistem krene da se raspada, ipak je porodica i država u kojoj žive neka vrsta garanta sigurnosti - ističe sagovornik.

Međutim, i dalje je alarmantna statistika da 53 odsto mladih planira da se odseli iz zemlje, a na prvom mestu želja gde bi živeli su zemlje zapadne Evrope u 58 odsto slučajeva.

- To nam govori o sveopštoj isključenosti mladih u svojoj zemlji, zbog čega život zamišljaju negde drugde. Zato je važno da nešto uradimo i da donosioci odluka sa najviših državnih pozicija preduzmu konkretne mere. Priča se o mladima da su oni sadašnjost i budućnost, ali nemamo jasne politike i mere koje će pomoći da se mladi osamostale, dođu do posla i dostojanstvenih plata koje će im olakšati ulazak u život - ukazuje Đorđević.

Više od polovine mladih kao razloge za odlazak iz zemlje navode dostojanstveniji život i više standarde.

Međutim, kad ih pitamo zašto ostajete ovde uprkos tome, na prvom mestu su porodica i prijatelji, ali i želja da žive u zemlji koju smatraju svojom, što je normalno. Takođe, velika većina mladih (64 odsto) živi u porodičnom stanu, a svega 10 odsto njih stanuje u sopstvenom stanu. Stereotip je da mladi vole da sede kod kuće sa mamom i tatom i da do svoje 35. godine žive sa njima. Ali ako ne mogu da se zaposle ili zarađuju 35.000 dinara – kako da se osamostale? - pita on.

Opširnije pročitajte na Blic.rs