ČAČAK: MITA IMA – TUŽBI NEMA

Polazeći od činjenice da je uloga policije i sudova u borbi protiv korupcije u društvu ključna, ne samo u procesu otkrivanja i kažnjavanja za krivična dela korupcije, već i u prevenciji ove pojave, sama analiza sudske prakse koja se odnosi na krivična dela korupcije predstavlja pokazatelj efikasnosti sveukupne borbe protiv korupcije u društvu.

U istraživanju o percepciji građana Čačka o koruptivnim pojavama u lokalnoj sredini koje sprovodi Centar za monitoring i aktivizam - CEMA, preliminarni rezultati pokazuju da je MITO, prema stavovima Čačana, najrasprostranjeniji oblik korupcije. Učesnici ankete tvrde da je u tim nečasnim radnjama zdravstvo zauzelo neslavno prvo mesto, ali da ga u stopu prati i policija.

Nacionalno krivično zakonodavstvo je u periodu od 2001. do 2006. godine definisalo jedan skup krivičnih dela pod zajedničkim nazivom „Krivična dela korupcije“ (primanje mita, davanje mita, korupcija u organima uprave, nenamensko raspolaganje sredstvima iz budžeta, korupcija u javnim nabavkama…).

PODSETNIK: ‘’Funkcija, titula, partijska knjižica, značka ili bilo koji drugi oblik društvenog statusa nikoga neće amnestirati od krivične odgovornosti. Prošlo je vreme kada su se nosioci javne vlasti, kontraverzni biznismeni, nečasni policajci, tužioci, sudije, lekari i svi drugi bogatili zloupotrebljavajući funkcije na kojoj se nalaze. Prošlo je vreme kada su najveći investitori i poslodavci bili tajkuni sa kapitalom sumnjivog porekla i narkodileri.’’ (2016., Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova RS)

Novi Zakonik o krivičnom postupku, koji se za sada primenjuje samo na krivična dela organizovanog kriminala i ratne zločine, ne označava ni jedno krivično delo kao krivično delo korupcije, ali u članu 162 propisuje da je moguće primeniti posebne dokazne radnje za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem, primanje mita i davanje mita.

Pošto su učesnici ankete potvrdili u orjentacionim istraživanjima da u društvu postoji ustaljena praksa davanja mita, Centar za monitoring i aktivizam – CEMA je uputio Za h t e v za pristup informaciji od javnog značaja Osnovnom sudu u Čačku sa pitanjem: da li je pred Osnovnim sudom vođen ili se vodi postupak u vezi sa primanjem mita (član 367) i davanjem mita (član 368) Krivičnog zakonika Republike Srbije u periodu od 1. januara, 2018. do 30. juna, 2019. godine. Odgovor Suda glasio je da za navedeno krivično delo (davanje i primanje mita) NIJE VOĐEN, NITI SE VODI postupak.

Prema podacima Transparentnost Srbija, pola miliona građana Srbije je nekoga podmitilo, a da ni hiljaditi deo od toga nije prijavljen, a kamoli sudski procesuiran. Zašto je raskorak između onih koji tvrde da su dali mito i sudskih presuda za to krivično delo toliki? Na prvu loptu bi se reklo - sporost sudova. Što nije sasvim tačno. Podmićivanje ne prijavljuju ni građani.

Za razliku od republičkog nivoa, koji je u fokusu interesa javnosti, gradski i opštinski nivoi još nisu u punoj meri dospeli u žižu interesovanja kada je u pitanju borba protiv korupcije. U malim mestima, koja su daleko od interesa nacionalnih medija i gde svako svakog poznaje situacija je poražavajuća. Otuda i ne čudi rezultat pomenutog istraživanja da Čačani korupciju prepoznaju svuda, da je davanje i primanje mita postala normalna pojava, ali i da, u protekle dve godine, niko nije imao hrabrosti da pokrene sudski postupak u odbranu, pre svega, svoga dostojanstva.