Svako treće dete u svetu izloženo dejstvu otrovnog olova

Prema podacima prvog globalnog istraživanja trovanja olovom svako treće dete na svetu potencijalno se našlo u kontaktu sa ovim teškim metalom.

Procene UNICEF-a i "Pure Earth" su da bi otrovnim olovom moglo biti pogođeno oko 800 miliona dece, a najviše u zemljama sa niskim i srednjim primanjima. Glavni izvori trovanja su loše reciklirani olovni akumulatori, e-otpad, rude i farbe, navodi se u izveštaju.

Autori izveštaja kažu da su se njihova otkrića uglavnom zasnivala na podacima Instituta za zdravstvenu metriku i procenu (IHME) sa Univerziteta u Vašingtonu, koji su dobili rezultate krvnih analiza desetine hiljada dece širom sveta.

"Vozila u zemljama sa niskim i srednjim primanjima utrostručila su se od 2000. godine, što je dovelo do grafičkog porasta recikliranja olovnih akumulatora, često na nesiguran način", rekao je dr Nikolas Ris, jedan od autora izveštaja.

Otprilike 85 odsto svih olova koji se koriste u svetu otpada na proizvodnju olovnih ploča za akumulatore, a velika većina potiče od recikliranih akumulatora.

Neregulisane i često nelegalne operacije recikliranja razbijanjem kućišta akumulatora, prosipa se kiselina i olovna prašinu po zemlji. Takođe, događa se i paljenje olova u pećima na otvorenom koje ispuštaju otrovne pare i prašinu koja zagađuje okolinu.

Stručnjaci kažu da je dečji unos hrane, tečnosti i vazduha čak pet puta veći nego kod odraslih. "To znači da deca mogu da apsorbuju i više neurotoksina ako se nađe u zemlji i vodi ili se proširi vazduhom gde se nalazi dete", stoji u izveštaju.

Bebe i deca mlađa od pet godina izložena su visokom riziku, jer im mozak može biti oštećen i pre nego što se potpuno razvije, što dovodi do celoživotnog neurološkog, kognitivnog i fizičkog oštećenja.

Olovo je snažan neurotoksin koji je čak i kod niskog nivoa izloženosti povezan sa smanjenim IQ rezultatima, skraćenim rasponom pažnje i potencijalno nasilnim, pa čak i "kriminalnim" ponašanjem kasnije u životu.

Izvor: N1 - ObjektivNo1