U Srbiji slobode opstruirane

Img Foto: Pixabay.com

Od početka pandemije korona virusa, tokom trajanja vanrednog stanja ali i nakon njegovog ukidanja, pod udarom državnih represivnih mehanizama ali i suptilnijih načina za napade, diskreditovanje i etiketiranje našle su nevladine organizacije, mediji i pojedinci kritički nastrojeni prema vlasti, već redovni na tapetu vladajuće stranke.

Među velikim brojem kršenja osnovnih ljudskih prava, najbrojnija su ugrožavanja slobode izražavanja i prava na informisanje, pa je samo tokom vanrednog stanja zabeleženo čak 42 takva slučaja, dok je 28 novinara bilo meta fizičkih napada na protestima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, pokazao je izveštaj Civicus Monitor za Srbiju, onlajn mehanizma koji prati stanje sloboda u svim zemljama sveta.

Prema rečima Maje Stojanović, izvršne direktorke Građanskih inicijativa, tokom pandemije najveći udar doživela je sloboda informisanja, zajedno sa pravom na izražavanje, jer je građanima onemogućeno da znaju šta se dešava.

– Sve je počelo sa tim da informacije nisu dostupne i na nivou slobode informisanja to pravo je direktno urušeno na najgori mogući način, a ako govorimo o pandemiji, to pravo sada znači život. Ukoliko ljudi nemaju najosnovnije informacije ni kome mogu da se obrate, kako i na koji način treba da se leče i gde treba da idu, o čemu je bilo i dosta dezinformacija i nedovoljno informacija, do toga koja je opasnost u određenim gradovima, šta bi od mera trebalo primenjivati, koliko je zaraženih bolesnih i slično, mislim da kršenje ovog prava u ovom trenutku znači bukvalno nečiji život, navodi Stojanović.

Pritisci, pretnje, targetiranje, negativne kampanje i pokušaji zastrašivanja kritički nastrojenih medija i NVO, država je ovih dana nastavila kroz svoje institucije, kada je Uprava za sprečavanje pranja novca i borbu protiv finansiranja terorizma zatražila izveštaje o bankarskim transakcijama za čak 57 organizacija, medija i povezanih pojedinaca, koje se bave ljudskim pravima i deluju kao kontrolori vlasti.

Stojanović kaže da je takva zloupotreba državnih mehanizama za zastrašivanje civilnog sektora i novinara koji su kritički nastrojeni prema vladajućoj stranci, po prvi put primenjena u Srbiji.

– Prvi put se dešava da je država Srbija iskoristila mehanizam za sprečavanje finansiranja terorizma da se obračunava sa nevladinim sektorom. Ne samo što to nije zakonito koristiti taj mehanizam na takav način, i ozbiljno je država prekršila zakon da bi to pokrenula, nego je u pitanju i to da se proglašavanje organizacija civilnog sektora ili finansijerima terorizma ili teroristima nikada nije desilo, navodi Stojanović.

Iako je taj postupak obrazložen kao redovna aktivnost, čiji je cilj procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa „uz pozivanje na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma“, iz Inicijative upozoravaju da država nema diskreciono pravo onih za koje ne postoji nikakva sumnja da u takvim aktivnostima učestvuju, te da zakon to dozvoljava samo u slučaju osnovane sumnje.

 

Stojanović navodi da su Građanske inicijative u nekoliko navrata upozoravale međunarodne organizacije, pre svega Komitet Saveta Evrope MONEYVAL, da mere koje se od Srbije zahtevaju mogu da budu zloupotrebljene od strane vlasti u Srbiji.

Inicijative su od Uprave zatražile da, osim obustavljanja istrage, objasne i način nastanka spiska, a zatim i izvršavanje unutrašnje kontrole tog organa, i utvrde odgovornost članova.

Do tada će zaustaviti svaku saradnju sa relevantnim institucijama koje sprovode ovaj zakon dok ne prestane njegova zloupotreba, a obavestiće FATF, Komitet Saveta Evrope MONEYVAL i ostale međunarodne institucije i organizacije o zloupotrebi tog mehanizma i državnog resursa.

U izveštaju Civicus Monitora, detaljno su opisani svi slučajevi narušavanja sloboda, vladavine prava i demokratskih principa, od početka pandemije do danas, od pokušaja Vlade da centralizuje i ograniči informisanje, zatim hapšenja novinarke Ane Lalić i nastavka progona novinara, verbalnih pretnji i napada na društvenim mrežama i kroz tabloide upućenim nezavisnim novinarima, istraživačima i NVO, do prekomerne upotrebe sile na protestima koji su usledili nakon najava novih mera Vlade.

Kao veliki problem navedeno je i delovanje GONGO i BONGO udruženja, takozvanih „vladinih“ nevladinih organizacija, formiranih samo da bi se diskreditovao rad pravih civilnih udruženja.

Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, navodi kao najveću opasnost po vladavinu prava činjenicu da je za vreme vanrednog stanja zakonodavna vlast iz nadležnosti Skupštine prešla na izvršnu vlast.

– Uostalom, vanredno stanje je proglašeno uz supotpis, bez obrazloženja zašto Skupština nije mogla da se sastane, navodi Komlen Nikolić i dodaje da je Udruženje, kao član Konventa, u okviru poglavlja 23 i 24 aktivno učestvovalo u sačinjavanju izveštaja o stanju vladavine prava za vreme vanrednog stanja koje je objavio Nacionalni konvent.

Izvor: Danas



Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs