Foto: Danas/FoNet/ Velimir Ilić

Dva dana nakon što je u javnosti procureo spisak pojedinaca i nevladinih organizacija čije novčane transakcije su se našle pod lupom Uprave za sprečavanje pranja novca glavno pitanje i dalje je – kojim kriterijumom se vodila osoba koja je sastavila spisak, piše Danas.

Odgovor na ovo pitanje su pored organizacija koje su se na njemu našle, u toku jučerašnjeg dana zatražili i Evropska komisija, ali i Zaštitnik građana, koji je najavio pokretanje postupka kontrole zakonitosti.

I dok nadležni tvrde da je sve urađeno transparentno i u skladu sa zakonom i međunarodnim propisima, ljudi sa spiska insistiraju da se radi o još jednom vidu pritiska na kritični deo javnosti.

Ivan Ninić, advokat koji obuhvaćen spiskom smatra da postoji samo jedna stvar koja povezuje sva imena na njemu. Svi oni su, navodi Ninić, u nekom trenutku javno kritikovali predstavnike vlasti.

– Cilj uprave nikada nije ni bio da se ispitaju naše finansije. Epilog ove akcije neće biti prekršajna ili krivična prijava ni za koga od nas, već naslovna strana u tabloidima. Radi se o dugoročnoj akciji izvršne vlasti koja ima za cilj pravljenje arhive kako bi se, po potrebi, ljudi sa spiska diskreditovali preko provladinih medija, navodi Ninić dodajući da se korišćenje kontrolnih institucija Ministarstva finansija već pokazalo kao efikasan mehanizam kontrole koji je određene lokalne medije ugasio, a pojedine štampane primorao na promenu vlasničke strukture i uređivačke politike.

V.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, Željko Radovanović, sa druge strane, insistira da je ceo proces urađen u skladu sa zakonom i međunarodnim propisima.

Kako je istakao za televiziju Pink, Uprava je prethodnih meseci proveravala račune četiri ministra u Vladi, pa ne vidi zašto bi nevladine organizacije bile „svete krave“. On je kazao da je mehanizam nadzora civilnog sektora uspostavljen u skladu sa „uspešno implementiranom“ preporukom 8 FATF-a (Financial action task force – međunarodna organizacija koju je osnovala G7 sa ciljem borbe protiv pranja novca).

Radovanović je takođe istakao da su svi kriterijumi po kojima se vrši nadzor neprofitnih organizacija javno dostupni i obelodanjeni od strane koordinacione inspekcije za javni nadzor.

Radovanović je odbacio optužbe da se radi o pritisku na organizacije civilnog društva, napominjući da je zapravo u pitanju „neviđeni pritisak“ na Upravu koja sprovodi svoje redovne aktivnosti.

Objašnjenje direktora Uprave, prema rečima Bojane Selaković, programske direktorke Građanskih inicijativa, ima za cilj da zbuni javnost. Kako ističe, redovan nadzor neprofitnih organizacija nema veze sa spiskom koji je Uprava nedavno poslala bankama.

– Preporuka 8 FATF-a se odnosi na redovnu kontrolu neprofitnih organizacija. Nesporno je da i one moraju da budu povrgnute kontroli i niko se ni ne buni zbog toga. U sklopu toga je prošle godine kontrolisana 41 organizacija i taj deo je tačan. Međutim, kontrolu u sklopu FATF preporuka sprovodi specijalno formirana radna grupa, koja radi terenske kontrole. Imam informacije da se radna grupa za kontrolu neprofitnih organizacija nije sastajala od proglašenja vanrednog stanja i da ovaj zahtev nema nikakve veze sa njima, navodi Selaković.

Ona napominje da postoje dva moguća scenarija iza zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca.

– Ili su oni samoinicijativno odlučili da pošalju zahtev bankama, u kom slučaju su dužni da objasne na osnovu kojih kriterijuma su sastavili spisak i zašto su išli mimo redovne procedure. Drugi scenario je da su od nekog drugog državnog organa dobili nalog da zatraže te podatke za te organizacije i pojedince. U tom slučaju su oni ‘čisti’, jer ih zakon obavezuje da postupe po nalozima drugih državnih organa, kaže Selaković.

Opširnije pročitajte na Danas.rs