Glasanje o nepoverenju Vladi posle višemesečne blokade: Politički manevar ili uvod u izbore?

Posle više od pet meseci od kada je opozicija podnela zahtev za glasanje o nepoverenju Vladi Srbije, Narodna skupština danas će konačno raspravljati o toj inicijativi. Deveto vanredno zasedanje počinje u 10 časova, a na dnevnom redu nalazi se samo jedna tačka – glasanje o poverenju Vladi premijera Đure Macuta.

Sednica je, međutim, zakazana u neuobičajenim okolnostima. Iako je zahtev za smenu vlade još 13. februara podnelo 62 opoziciona poslanika, sednicu je ovog puta formalno zatražilo čak 109 poslanika vladajuće većine okupljene oko liste "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane". Takav rasplet otvara pitanje zbog čega je vlast, nakon višemesečnog odlaganja, odlučila da upravo sada stavi na dnevni red inicijativu koju je prethodno ignorisala.

Politički analitičari ocenjuju da je čitav proces postao presedan u parlamentarnoj praksi.

„Presedan je cela ova svojevrsna odiseja koju gledamo sa predlogom za glasanje o nepoverenju vladi, koji je započeo još u februaru, kada je 62 poslanika podnelo inicijativu. Potrebno je bilo mnogo vremena da se ona uopšte nađe na dnevnom redu“, rekao je za N1 Vladimir Erceg iz Otvorenog parlamenta.

Od neuspelih pokušaja do vanredne sednice

Predlog za glasanje o nepoverenju prvi put je bio zakazan za 15. april, ali sednica nije održana zbog nedostatka kvoruma. Nakon pauze određene istog dana, nastavak je pomeren za naredni dan, kada, prema obrazloženju predsednice Skupštine Ane Brnabić, takođe nisu postojali uslovi za početak rada.

Brnabić je tada navela da je od 62 poslanika koji su potpisali zahtev u sali bilo prisutno svega 44, ocenjujući da to pokazuje koliko je opozicija ozbiljna u svojim namerama.

Tri meseca kasnije situacija je potpuno drugačija – sednica je sazvana upravo na inicijativu vladajuće većine, uz samo jednu tačku dnevnog reda.

Opozicija najavljuje široku raspravu

U obrazloženju februarskog predloga opozicija je navela da postoje osnovane sumnje u umešanost pojedinih članova Vlade u slučaj Generalštab, kao i da predsednik Vlade tim povodom nije preduzeo nijednu meru.

Međutim, opozicioni poslanici najavljuju da rasprava neće biti ograničena samo na taj slučaj. Kako navode, iskoristiće mogućnost praktično neograničenog vremena za govor kako bi otvorili pitanja funkcionisanja gotovo svih državnih institucija.

Lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić ocenio je da rasprava obuhvata „praktično sva ministarstva“ i stanje u kome se država nalazi, tvrdeći da je Srbija „duboko kriminalizovana i potpuno oteta država“.

Sličnu poruku šalju i iz Zeleno-levog fronta.

„Iskoristićemo svaku sekundu rasprave da podsetimo građane o kakvoj se kriminalnoj hobotnici na vlasti radi“, rekao je poslanik ZLF-a Robert Kozma.

Prema njihovim najavama, osim slučaja Generalštab, biće reči o aferi Senjak, stanju u prosveti, pravosuđu, policiji, zdravstvu, kao i drugim pitanjima za koja smatraju da predstavljaju dokaz neuspeha izvršne vlasti.

Ishod gotovo izvestan

Iako će opozicija dobiti jednu od retkih prilika za opsežnu parlamentarnu raspravu, malo ko očekuje da će ona rezultirati padom Vlade.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić teško može sebi da dozvoli da Vlada bude oborena glasovima opozicije.

„Ako bi prihvatio da Vlada padne na osnovu glasanja opozicije, pokazao bi slabost svojim biračima. Sumnjam da je na to spreman, imajući u vidu način na koji gradi autoritet nesalomljivog lidera“, ocenjuje Anđelković.

Slično procenjuju i opozicioni lideri.

„Oni će verovatno glasati da daju poverenje toj vladi, iako znaju da će ona vrlo brzo posle toga biti raspuštena“, smatra Aleksić.

Kozma ocenjuje da je usvajanje odluke o poverenju Vladi neophodan korak kako bi vlast uklonila institucionalnu prepreku za eventualno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Da li sednica predstavlja uvod u izbore?

Najveća nepoznanica ostaje politički tajming. Analitičari smatraju da odluka da se rasprava zakaže upravo sada može biti deo šire strategije vlasti uoči mogućih izbora.

„On svakako priprema teren za održavanje izbora kada mu to najviše odgovara. Možda procenjuje da je nastupio trenutak u kome može da sprovede izborni scenario koji je zamislio“, ocenjuje Anđelković.

Uprkos gotovo izvesnom ishodu glasanja, sama sednica mogla bi da predstavlja važan politički signal. Posle višemesečnog odlaganja i proceduralnih sporova, rasprava o poverenju Vladi postaće prilika da opozicija javno artikuliše optužbe na račun izvršne vlasti, dok će vladajuća većina nastojati da potvrdi parlamentarnu podršku kabinetu Đure Macuta.

Da li će to biti završetak višemesečne parlamentarne "odiseje" ili prvi korak ka novom izbornom ciklusu, moglo bi da postane jasnije već u narednim mesecima.

Izvor: N1/RTS/Cemaforum.rs