Agencija ukazala na ozbiljne propuste države: Ključne antikorupcijske mere ostale mrtvo slovo na papiru

Dok zvaničnici redovno ističu opredeljenost Srbije za borbu protiv korupcije i ispunjavanje evropskih standarda, najnoviji Izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije pokazuje da niz ključnih obaveza iz Poglavlja 23 nije ispunjen. U više oblasti Agencija je donela istu ocenu – „aktivnost nije sprovedena“, ukazujući na izostanak koordinacije, ignorisanje preporuka Saveta za borbu protiv korupcije i višegodišnje odlaganje važnih institucionalnih reformi.

Jedan od najozbiljnijih nalaza odnosi se na Koordinaciono telo za sprovođenje Operativnog plana za sprečavanje korupcije u oblastima od posebnog rizika, koje tokom 2025. godine nije održalo nijedan sastanak.

Ministarstvo pravde je kao obrazloženje navelo da je Operativni plan istekao još krajem 2022. godine, zbog čega sednice više nisu ni sazivane: „Ministarstvo pravde izvestilo je Agenciju da u izveštajnom periodu nije bilo sastanaka Koordinacionog tela... Imajući u vidu da je Operativni plan istekao 31. decembra 2022. godine, sastanci Koordinacionog tela neće biti ni sazivani. Agencija je ocenila da ova aktivnost nije sprovedena.“

Time je, praktično, bez zamene prestao da funkcioniše jedan od ključnih mehanizama za koordinaciju antikorupcijskih politika.

Ni odnos Vlade prema Savetu za borbu protiv korupcije nije dobio bolju ocenu. Agencija navodi da Vlada tokom cele godine nije razmatrala izveštaje Saveta, niti je odlučivala o preporukama koje je to telo dostavljalo: „Vlada Republike Srbije je izvestila da u izveštajnom periodu nije razmatrala izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije.“

To znači da su bez institucionalnog odgovora ostali izveštaji koji se odnose na katastar nepokretnosti, zaštitu vazduha, ali i dokumentaciju o rekonstrukciji i modernizaciji pruge Beograd–Novi Sad. U izveštaju se navodi da Savet nije dobio povratnu informaciju da li je Vlada uopšte razmatrala njegove zaključke i preporuke, zbog čega je Agencija ovu aktivnost ocenila kao nesprovedenu.

Ni obaveza da se unapredi položaj Saveta za borbu protiv korupcije nije realizovana, iako je rok za to istekao još 2021. godine. Nova odluka kojom bi bio uređen njegov rad nije doneta: „Vlada Republike Srbije je izvestila da aktivnost nije sprovedena. Agencija je ocenila da ova aktivnost nije sprovedena.“

Agencija je kritikovala i činjenicu da Savet nije bio blagovremeno uključen u pripremu zakona koji nose visok rizik od korupcije.

„Savet za borbu protiv korupcije je izvestio da nije blagovremeno pozivan da uzme učešće za izradu zakona... Agencija je ocenila da ova aktivnost nije sprovedena.“

Drugim rečima, telo koje bi trebalo da predstavlja jedan od glavnih korektivnih mehanizama u borbi protiv korupcije nije učestvovalo u kreiranju propisa upravo u oblastima za koje je procenjeno da nose najveći koruptivni rizik.

Izveštaj pokazuje i da nije bilo napretka ni u jačanju kapaciteta Saveta. Novi članovi nisu imenovani, niti je unapređena administrativna podrška njegovom radu: „Vlada Republike Srbije izvestila je da nema napretka u odnosu na prethodni period... Agencija je ocenila da ova aktivnost nije sprovedena.“

Za razliku od ovih ocena, Agencija je pozitivno ocenila rad Vrhovnog javnog tužilaštva, navodeći da ono redovno razmatra izveštaje Saveta, prosleđuje ih nadležnim tužilaštvima i izrađuje godišnje izveštaje o postupanju.

Istovremeno, sama Agencija nastavila je sprovođenje kontrolnih i preventivnih aktivnosti. Tokom 2025. godine pokrenuta su 222 postupka provere imovine javnih funkcionera, izrečena je 211 opomena i sedam mera javnog objavljivanja odluka o povredi zakona, dok je podneto 118 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka.

U oblasti prevencije sprovedene su i obuke zaposlenih u javnom sektoru. Više od 26.000 zaposlenih završilo je program „Etika i integritet“, uvedene su nove elektronske obuke iz oblasti sukoba interesa, provere imovine i lobiranja, a izrađen je i priručnik za razvoj antikorupcijske svesti u osnovnim i srednjim školama.

Međutim, upravo poređenje ova dva dela izveštaja otkriva najveći paradoks. Dok Agencija nastavlja da sprovodi kontrole, pokreće postupke i razvija preventivne mehanizme, institucije koje bi trebalo da obezbede političku koordinaciju i sprovođenje strateških antikorupcijskih mera u više ključnih oblasti nisu ispunile sopstvene obaveze.

To potvrđuje i niz uzastopnih ocena Agencije – „aktivnost nije sprovedena“ – koje se odnose na rad Koordinacionog tela, postupanje Vlade po izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije, unapređenje njegovog položaja, uključivanje u zakonodavni proces i jačanje njegovih kapaciteta. Upravo ti nalazi predstavljaju najkritičniji deo ovogodišnjeg izveštaja o sprovođenju obaveza Srbije u okviru Poglavlja 23.

Izvor: Cemaforum.rs