Foto: Pixabay

Udruženje malinara "Vilamet" iz Arilja, zajedno sa nezadovoljnim proizvođačima iz okolnih mesta, održalo je protest u Arilju zbog ponuđene otkupne cene od 400 dinara. Malinari su jedinstveni u oceni da ova cena ne predstavlja ozbiljnu ponudu, već uvredu i poniženje za njihov trud, posebno ako se uzme u obzir opšti rast troškova i činjenica da je prošlogodišnja cena iznosila između 620 i 630 dinara.

Dok otkupljivači pad cene pravdaju tvrdnjama da je godina rodna i da će tržište biti preplavljeno voćem, proizvođači oštro demantuju ove navode.

"Izašli smo da postavimo pitanje – zašto je cena toliko pala kada maline nema, a kvalitet je odličan? Otkupljivači se stalno vade na svetsko tržište, ali te priče više ne piju vodu. Nije ovo 18. vek, svi imamo pristup informacijama. Jednostavno nas ucenjuju jer znaju da rod moramo da oberemo i predamo", izjavio je Mileta Pilčević, naglašavajući da je dobra godina donela vrhunski kvalitet, a ne drastično veći kvantitet.

Prema njegovim rečima, realna cena mora biti između 500 i 600 dinara kako bi se pokrili osnovni troškovi proizvodnje.

Hladnjačari diktiraju uslove: "Čist primer monopola"

Malinari ističu da su pre dve nedelje pokušali da pokrenu dijalog sa sedam velikih otkupljivača, ali su oni tada odbili razgovor pod izgovorom da je berba tek počela. Danas, kada se berba privodi kraju, cena je ostala zakucana na svega 407 do 410 dinara, dok pojedini otkupni listovi beleže i sramnih 300 dinara.

Lazar Todorović, proizvođač iz okoline Arilja, objašnjava da su izgovori o "poremećaju na svetskom tržištu" potpuno neosnovani:

Konkurencija u problemu: Konkurentske zemlje poput Poljske i Ukrajine pretrpele su ozbiljan minus zbog prolećnih mrazeva i hladnog vremena, što znači da će srpska malina biti izuzetno tražena u Evropi.

Dogovorena cena: "Otkupljivači kriju kome prodaju robu i čekaju kraj berbe da se međusobno dogovore. To što su svi izašli sa istom, niskom cenom je čist primer monopola i udružene saradnje hladnjačara", upozorava Todorović.

Sukob pred opštinom: "Zašto ne protestujete u Požegi?"

Uoči samog protesta, okupljenim malinarima se obratio predsednik opštine Arilje, Predrag Maslar. On je pozvao predstavnike udruženja na razgovor, ali je pre toga izazvao negodovanje pitanjem zašto stalno protestuju u Arilju, a ne u "Ivanjici, Požegi ili Kosjeriću", kao i zašto su ispred zgrade opštine, a ne na glavnom Trgu.

Predstavnici "Vilameta" su odgovorili da u tim mestima nemaju organizovana udruženja, dok je Maslar naglasio da je on jedini predsednik opštine u okrugu koji je do sada aktivno organizovao sastanke između Ministarstva, proizvođača i otkupljivača.

Zahtevi malinara: Hitan sastanak sa ministrom

Proizvođači su sa protesta poslali jasne i konkretne zahteve državi i hladnjačarima:

• Korekcija cene unazad: Traži se da se sva roba koja je do sada predata obračuna i isplati po jedinstvenoj, višoj krajnjoj ceni, a ne po trenutnim "datumskim" cenovnicima.
• Hitan sastanak u Arilju: Uputili su poziv resornom ministarstvu i ministru poljoprivrede da u narednih nekoliko dana organizuju hitan sastanak na nivou opštine kako bi se pronašlo rešenje i sprečio kolaps domaćeg malinarstva.
• "Danas šaljemo jasnu poruku da naš rad ima cenu. Želimo poštovanje, razgovor i rešenje koje će omogućiti da malinarstvo u Srbiji opstane", zaključio je Pilčević, pozivajući sve proizvođače na apsolutnu solidarnost.

Izvor: N1/Cemaforum.rs