Gde prestaje država, a počinje partija: analiza objava Gradskog odbora SNS Čačak

Politička moć ne zloupotrebljava se isključivo protivpravnim raspolaganjem javnim novcem ili donošenjem nezakonitih odluka. Jednako ozbiljna zloupotreba nastaje onda kada institucije države, javne funkcije i sistemi koji postoje radi zaštite građana postanu sredstvo političke promocije.

Upravo zbog toga savremeni antikorupcijski propisi ne štite samo budžetska sredstva, već i poverenje građana u to:

Da će država ostati odvojena od političkih partija;
Da će javni funkcioneri postupati isključivo u interesu svih građana;
Da ostvarivanje zakonom garantovanih prava neće biti uslovljeno ili povezano sa političkom pripadnošću i partijskom promocijom.

Analiza javno dostupnih objava sa zvanične Fejsbuk stranice Gradskog odbora Srpske napredne stranke (SNS) u Čačku, objavljenih u periodu od 29. aprila do 30. juna, 2026. godine pokazuje obrazac koji upravo tu granicu čini gotovo nevidljivom. Nijedna od tih objava, posmatrana izolovano, možda ne bi predstavljala više od uobičajenog političkog marketinga. Međutim, kada se sagledaju kao celina, one dokumentuju dosledan model u kojem se javne funkcije, zdravstvene aktivnosti, socijalna zaštita, humanitarni rad i javne investicije stapaju u jedinstvenu partijsku komunikaciju. Upravo taj kontinuitet predstavlja suštinu problema.

Ustav Republike Srbije zasniva javnu vlast na načelu jednakosti građana i zakonitosti rada institucija. Zakon o sprečavanju korupcije dodatno obavezuje javne funkcionere da javnu funkciju strogo odvoje od partijskog delovanja i da autoritet koji proizlazi iz funkcije ne koriste radi političke promocije. Svrha tih odredbi nije ograničavanje političkog angažmana funkcionera, već zaštita poverenja građana u nepristrasnost države. Kada građanin više ne može jasno da razlikuje gde prestaje država, a počinje politička stranka, direktno se narušava jedan od osnovnih postulata demokratskog sistema.

Institucije kao produžena ruka političke promocije

U analiziranom periodu, državni sekretari Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Ministarstva sporta učestvovali su na tribinama Gradskog odbora SNS Čačak, gde su predstavljeni upravo svojim državnim funkcijama. Istovremeno, predsednik Skupštine grada koristi autoritet javne funkcije u partijskoj komunikaciji, dok se direktorka Centra za socijalni rad pojavljuje u partijskim posetama domaćinstvima koja se nalaze u stanju socijalne potrebe.

Sama činjenica da javni funkcioneri učestvuju u političkom životu nije pravno sporna. Međutim, kada se na partijskim događajima predstavljaju službenim funkcijama ili kada rukovodioci javnih ustanova učestvuju u aktivnostima usmerenim prema korisnicima sistema kojim upravljaju, otvara se ozbiljno pitanje usklađenosti takvog postupanja sa svrhom Zakona o sprečavanju korupcije.

Ključni problem: Građani koji zavise od rada ovih institucija ne mogu njihove rukovodioce posmatrati isključivo kao stranačke aktiviste, već prvenstveno kao nosioce javne vlasti. Upravo zato zakon zahteva striktno razdvajanje političke i javne uloge.

Takav obrazac stvara opasan utisak da institucionalni autoritet postaje politički resurs. Posledica nije samo trenutna politička korist za jednu organizaciju, već dugoročno slabljenje poverenja građana u to da institucije postupaju jednako prema svima, nezavisno od političkog opredeljenja.

Kada siromaštvo postane politički sadržaj

Najizraženiji i etički najsporniji obrazac u analiziranim objavama odnosi se na sistematsko predstavljanje socijalno ugroženih građana kroz partijske kanale komunikacije.

Objave od 22. i 25. maja, kao i od 1, 3, 9. i 12. juna, prikazuju posete porodicama koje žive u teškim materijalnim uslovima, osobama sa invaliditetom, te starijim i nepokretnim građanima. Gotovo svaka objava prati istu matricu:

Detaljno se opisuju teške životne okolnosti i narušeno zdravlje;
Prikazuje se privatni, često ruinirani prostor u kome ti ljudi žive;
Uručuje se pomoć uz prisustvo i brending predstavnika stranke;
Fotografije i video-zapisi se javno objavljuju na zvaničnim partijskim nalozima.

Time socijalna ugroženost prestaje da bude predmet institucionalne i diskretne zaštite, a postaje eksploatisani deo političke poruke.

Ovaj model ponašanja prevazilazi pitanje političkog ukusa ili stila kampanje – on otvara ozbiljna pravna pitanja u vezi sa zaštitom dostojanstva korisnika socijalne pomoći, njihovog prava na privatnost i zakonitosti obrade podataka o ličnosti.

Zakon o socijalnoj zaštiti među osnovnim načelima strogo propisuje zaštitu dostojanstva, integriteta i privatnosti korisnika.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti zahteva da svaka obrada podataka ima jasan pravni osnov, da bude srazmerna svrsi i ograničena na ono što je neophodno.
Član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom posebno obavezuje državu da štiti privatnost i dostojanstvo osoba sa invaliditetom.

Kada se bolest, invaliditet, duboka starost ili siromaštvo pretvore u politički promotivni sadržaj, postavlja se legitimno pitanje: da li su navedena zakonska načela zaista ostala zaštićena ili su u potpunosti ustupila mesto političkoj promociji?

Zdravstvena zaštita pod partijskim obeležjima

Posebno mesto u analizi zauzimaju objave od 29. i 30. aprila, u kojima je prikazano organizovanje preventivnih ultrazvučnih pregleda dojki u prostorijama Gradskog odbora SNS na Ljubić keju i u Ježevici.

Preventivni pregledi predstavljaju integralni deo sistema javne zdravstvene zaštite. Upravo zato njihovo organizovanje unutar prostorija jedne političke stranke, uz jasno istaknuta partijska obeležja i naknadnu političku promociju, otvara niz sistemskih pitanja koja prevazilaze uobičajeni politički marketing:

Ko je obezbedio i finansirao ultrazvučni aparat?
U kom svojstvu i po kom pravnom osnovu su angažovani zdravstveni radnici?
Da li je korišćena oprema i inventar javne zdravstvene ustanove?
Gde je i na koji način vođena medicinska dokumentacija?
Ko je bio zvanični rukovalac visoko osetljivim podacima o zdravstvenom stanju pregledanih žena?
Da li su ispunjeni svi rigorozni zakonom propisani uslovi za pružanje zdravstvenih usluga van zdravstvene ustanove?

Na sva ova pitanja odgovor mogu dati isključivo nadležne institucije i inspekcije. Međutim, same objave opravdano otvaraju potrebu da se javno postave. Zakon o zdravstvenoj zaštiti uređuje način pružanja zdravstvenih usluga upravo zato da bi se zaštitili bezbednost pacijenata, profesionalna nezavisnost zdravstvenih radnika i poverenje građana u zdravstveni sistem. Kada se zdravstvena aktivnost odvija pod partijskim obeležjima, bazična granica između javne zdravstvene zaštite i političke promocije biva potpuno obrisana.

Javni novac kao politički kapital

U analiziranim objavama, infrastrukturni projekti, ulaganja u Ovčar Banju, turistički sadržaji i drugi kapitalni projekti finansirani direktno iz budžeta (novcem svih poreskih obveznika) sistematski se predstavljaju kao ekskluzivni rezultat političkog delovanja stranke.

Takav način komunikacije stvara iluziju da javne investicije predstavljaju političku zaslugu jedne organizacije. Time se u javnosti namerno zamagljuje razlika između države i političke partije. Institucije prestaju da budu servis građana, a postaju deo partijskog narativa i politički plen.

U demokratskom sistemu političke stranke imaju legitimno pravo da promovišu svoju politiku i programe. Ono što ne bi smelo da postane predmet političkog prisvajanja jesu institucije, javne funkcije i prava građana koja proizlaze iz zakona, a ne iz članstva ili političke bliskosti sa vladajućom strukturom.

Autorka teksta razgovarala je sa izvorom koji je neposredno upoznat sa organizacijom pojedinih aktivnosti i koji je, zbog mogućih posledica po svoj profesionalni i lični položaj, zatražio da njegov identitet ostane zaštićen. Identitet izvora poznat je autorki i nije objavljen u skladu sa pravom novinara na zaštitu izvora informacija, koje garantuje Zakon o javnom informisanju i medijima. Prema navodima tog izvora, korisnici Narodne kuhinje u Čačku redom su pozivani na skupove Srpske napredne stranke. Ove navode nije bilo moguće nezavisno potvrditi službenom dokumentacijom niti drugim neposrednim dokazima, zbog čega se prenose isključivo kao tvrdnja anonimnog izvora. S obzirom na ozbiljnu prirodu navoda, njihova eventualna tačnost morala bi biti predmet provere nadležnih državnih organa.

Posmatrane pojedinačno, analizirane objave na društvenim mrežama mogu se u javnosti pravdati kao humanitarne akcije, društveno odgovorne zdravstvene aktivnosti ili redovna politička komunikacija. Međutim, posmatrane u svom kontinuitetu i sinergiji, one jasno ukazuju na opasan obrazac u kojem politička organizacija preuzima ulogu posrednika između građana i države.

Državni funkcioneri daju institucionalni legitimitet partijskim događajima.
Korisnici socijalne zaštite i osobe sa invaliditetom postaju ogoljeni nosioci političke poruke.
Preventivna zdravstvena zaštita dobija partijski okvir i amblem.
Javne investicije se pretvaraju u privatni politički kapital.

Upravo je sprečavanje takvog poistovećivanja države i političke stranke razlog zbog kojeg Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i strogi međunarodni standardi insistiraju na jasnom razdvajanju javne vlasti od političkog delovanja. Ukoliko se ta granica sistematski i nekažnjeno briše, ne slabi se samo poverenje građana u pojedinačne institucije, već se direktno urušava osnovni demokratski princip – da su javne funkcije, javna sredstva i javne službe namenjene svim građanima pod jednakim uslovima, a ne političkoj promociji bilo koje stranke.

Autor: Dragana Matović/Cemforum

Foto: Zvanična Fejsbuk stranica Gradskog odbora SNS Čačak / Printscreen