Foto: Pixabay/ilustracija

Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će država narednih godinu dana smanjiti učešće građana za pojedine lekove, isplatiti jednokratnu pomoć socijalno najugroženijima i povećati podršku određenim kategorijama stanovništva otvorila je pitanje da li je reč o socijalnoj politici ili početku predizborne kampanje. Dok vlast poručuje da Srbija ima dovoljno novca, da drži inflaciju pod kontrolom i da neće biti novog zaduživanja, sociolog profesor u penziji Đokica Jovanović i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić za Mašinu ocenjuju da se iza paketa mera krije pokušaj pridobijanja birača, a ne rešavanje suštinskih problema građana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je novi paket ekonomskih i socijalnih mera, među kojima su smanjenje učešća za određene lekove u rasponu od 10 do 40 odsto u narednih godinu dana, jednokratna pomoć od nekoliko hiljada dinara socijalno najugroženijim građanima, korisnicima dečjeg dodatka i drugih socijalnih davanja, kao i najave povećanja plata i penzija. Za pomoć penzionerima, prema njegovim rečima, biće izdvojeno 377 miliona evra.

Penzioneri sa minimalnim primanjima, kao i oni koji nemaju 15 godina radnog staža ili starosnu penziju, dobiće jednokratnu pomoć od 35.000 dinara, piše Danas. Istovremeno je poručio da Srbija neće morati da se zadužuje za ove mere jer, kako tvrdi, u državnoj kasi ima pet milijardi evra, uz ocenu da država uspešno drži inflaciju pod kontrolom.

Sagovornici Mašine, međutim, smatraju da iza ovih poteza ne stoji ozbiljna socijalna politika, već politička računica uoči izbora.

„Ovo nije velika stvar, već pokušaj da građani zaborave kako je nekada izgledala odgovorna država“

Profesor sociologije u penziji Đokica Jovanović smatra da najava subvencionisanja pojedinih lekova ne predstavlja nikakvu revolucionarnu meru.

„Ovo što nama predsednik danas najavljuje vidim kao pokušaj da se pliva na talasu opšteg društvenog zaborava. Kao da je to neka velika stvar. A mi pamtimo šta je značila odgovorna država“, kaže Jovanović.

On podseća da su lekovi na recept nekada bili dostupni bez dodatnih troškova, dok je država svojim građanima pružala mnogo veću sigurnost.

„Kada sam ja radio, uzimalo se deset najboljih godina radnog staža. Na osnovu toga računala se penzija koja je iznosila oko 80 odsto tadašnje plate. Dešavalo se da čovek ode u penziju sa većom penzijom nego što mu je tadašnja plata. Ljudi su bili sigurni da će država o njima voditi računa“, ističe on.

Prema njegovim rečima, odnos države prema penzionerima danas je potpuno drugačiji.

„Ovo je jedna kanibalska država. Reći ću tešku reč, ali to je moj utisak. Od Miloševića do danas država vodi politiku lapota prema penzionerima“, kaže Jovanović.

Objašnjava da izraz „lapot“ koristi kao metaforu za odnos prema najstarijim građanima.

„Lapot je bio ritualno ubijanje staraca kada više nisu mogli da privređuju. Danas se to radi ekonomskom politikom. Ljudi su dovedeni u situaciju da jedva preživljavaju.“

„Penzija nije poklon države, već novac koji su ljudi zaradili“

Govoreći o jednokratnim pomoćima koje država godinama isplaćuje penzionerima, Jovanović ističe da se time zamagljuje suština problema.

„Penzija nije nešto što vam država daje. To je ono što ste vi štedeli tokom čitavog radnog veka. Kako neko može da mi da ono što je moje?“

Dodaje da penzionerima nisu potrebne povremene isplate, već redovna primanja od kojih mogu dostojanstveno da žive.

„Ti moraš penzioneru da obezbediš toliku penziju da može pristojno da živi. A ne da mu povremeno daješ 20 ili 30 hiljada dinara i očekuješ da bude zahvalan.“

Profesor sociologije upozorava da građani danas slave ono što bi trebalo da bude minimum socijalne sigurnosti.

„Ljudi su dovedeni u situaciju da budu presrećni zbog 20 ili 30 hiljada dinara. Oni se danas drže zubima za vazduh“, kaže profesor sociologije u penziji.

Savić: „Sve ove mere imaju jedno ime – kupovina glasača“

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić ocenjuje da su najavljene mere isključivo deo predizborne kampanje.

„Cirkus je stigao u vaš grad, a uskoro će stići izbori. Mislim da je to najbolji komentar svega što smo čuli“, kaže Savić.

Kako kaže, niko ne može da ospori da će pomoć koristiti građanima kojima je najpotrebnija, ali problem vidi u tome što se ništa suštinski ne menja.

„Sve ove mere doživljavam kao kupovinu glasača, a ne kao sistemsko rešenje za kojim svi vapimo“, navodi ona.

Savić podseća da jednokratne pomoći nikada nisu rešile problem siromaštva.

„Naravno da će 20 ili 35 hiljada dinara značiti ljudima. Niko neće odbiti taj novac. Međutim, to su kratkoročna rešenja. Nama treba ozbiljna ekonomska i socijalna politika.“

„Ako je inflacija tri odsto, zašto je sve skuplje?“

Komentarišući tvrdnje predsednika Srbije da je inflacija pod kontrolom i da iznosi oko tri odsto, Savić kaže da svakodnevni život građana pokazuje drugačiju sliku.

„Ja nisam ekonomista, ja sam kupac i potrošač. Vidim koliko me svakim danom sve više košta odlazak u prodavnicu, koliko su skuplji računi, porezi i električna energija. Zato ne mogu da poverujem u tih tri odsto inflacije“, ističe Savić.

Dodaje da je izostala najvažnija informacija – za koliko će zapravo biti povećane plate i penzije.

„Ako već govoriš o povećanju plata i penzija, reci ljudima koliko će ono iznositi. Nemoj samo da kažeš – biće. To nije ozbiljna politika“, dodaje Savić.

Ceo tekst pročitajte na portalu: Mašina.rs