Foto: Cemaforum/AI
Malo koji projekat u Srbiji tako jasno pokazuje odnos države prema javnom novcu kao Moravski koridor. Od obećanja o auto-putu vrednom 745 miliona evra do današnjih procena koje prelaze dve milijarde, ova saobraćajnica postala je mnogo više od infrastrukturnog projekta. Postala je simbol pitanja na koje javnost već godinama traži odgovor: koliko zaista koštaju veliki državni poslovi i ko kontroliše njihovu konačnu cenu?
Odgovor nije jednostavan, jer se u raspravi o Moravskom koridoru ukrštaju činjenice, procene, političke interpretacije i nedovoljno transparentni finansijski podaci. Upravo zato ovaj projekat danas predstavlja mnogo više od običnog auto-puta.
Dve potpuno različite slike istog projekta
Ako se posmatra isključivo prvobitni ugovor, Moravski koridor ne izgleda kao neuobičajeno skup infrastrukturni poduhvat.
Sa ugovorenih 745 miliona evra za 112 kilometara, cena iznosi približno 6,6 miliona evra po kilometru. Čak i uz dodatnih 20 odsto za nepredviđene radove, dolazi se do približno osam miliona evra po kilometru. To je nivo koji nije značajno odstupao od troškova izgradnje auto-puteva u Hrvatskoj, Sloveniji ili Nemačkoj, niti od većine deonica auto-puta Miloš Veliki u Srbiji.
Međutim, poslednjih godina pojedini mediji, ekonomisti i fiskalni analitičari ukazuju na podatke iz budžetskih dokumenata, kreditnih aranžmana i državnih finansijskih planova koji sugerišu da bi ukupan trošak projekta mogao biti višestruko veći od prvobitno ugovorenog. Pojedine analize zasnovane na Fiskalnoj strategiji Srbije i kreditnim aranžmanima procenjuju da bi ukupan trošak Moravskog koridora mogao dostići između 2,2 i 2,5 milijardi evra, iako država do danas nije objavila jedinstven konačan obračun projekta.
Upravo zbog toga postoje dve potpuno različite slike Moravskog koridora.
Prema prvoj, reč je o velikom infrastrukturnom projektu čija se cena uklapa u regionalne i evropske standarde.
Prema drugoj, reč je o projektu čiji bi konačni trošak mogao da ga svrsta među najskuplje putne projekte u ovom delu Evrope.
Poređenje sa auto-putem Miloš Veliki
Da bi se razumelo koliko su ove razlike značajne, dovoljno je uporediti Moravski koridor sa auto-putem Miloš Veliki.
Većina deonica između Beograda i Čačka građena je po cenama koje su se uglavnom kretale između pet i osam miliona evra po kilometru. To je danas referentna vrednost za izgradnju savremenog auto-puta u Srbiji.
Jedini ozbiljan izuzetak predstavlja deonica Preljina–Požega, jedna od tehnički najzahtevnijih trasa ikada građenih u zemlji. Na svega tridesetak kilometara nalaze se brojni mostovi, vijadukti i tuneli kroz izuzetno složen teren zapadne Srbije. Zbog toga se cena te deonice procenjuje na oko 14 do 15 miliona evra po kilometru.
Upravo tu poređenje postaje zanimljivo.
Ako se kao osnova uzme prvobitna ugovorena cena Moravskog koridora, on je približno u rangu drugih velikih auto-puteva u Srbiji.
Ali ako bi se pokazalo da će ukupan trošak zaista dostići više od dve milijarde evra, cena po kilometru približila bi se nivou od 20 miliona evra. To bi značilo da je kilometar Moravskog koridora skuplji čak i od kilometra najzahtevnije deonice auto-puta Miloš Veliki, koja prolazi kroz tunele i planinski teren.
Drugim rečima, projekat koji prolazi kroz dolinu Zapadne Morave bio bi skuplji od projekta koji prolazi kroz neke od geološki najkomplikovanijih predela u Srbiji.
Zašto Moravski koridor nije običan auto-put?
Istovremeno, svako ozbiljno poređenje mora uzeti u obzir i jednu važnu činjenicu.
Moravski koridor nije projektovan kao klasičan autoput.
Prema podacima izvođača radova, projekat obuhvata 82 mosta, 29 nadvožnjaka, 11 podvožnjaka, 35 kilometara regulacije korita Zapadne Morave, 26 kilometara nasipa za zaštitu od poplava i izgradnju telekomunikacione infrastrukture koja treba da omogući funkcionisanje prvog digitalnog koridora u Srbiji.
To znači da država nije finansirala samo saobraćajnicu, već i obiman sistem zaštite od poplava, vodoprivredne radove i digitalnu infrastrukturu.
Upravo na toj činjenici izvođači i predstavnici vlasti zasnivaju argument da se Moravski koridor ne može jednostavno porediti sa standardnim auto-putevima.
I taj argument ima svoju težinu.
Međutim, ni on ne odgovara na ključno pitanje koje se postavlja već godinama.
Pitanje svih pitanja: koliko će na kraju koštati?
Kritičari projekta ne osporavaju značaj koridora niti potrebu za povezivanjem centralne Srbije.
Njihovo pitanje odnosi se na transparentnost.
Ukazuju na činjenicu da je posao poveren konzorcijumu Bechtel–Enka bez klasičnog međunarodnog tendera i da javnost nikada nije dobila potpuno jasan pregled svih finansijskih obaveza koje proizlaze iz projekta. Zbog toga se danas vodi rasprava ne samo o ceni puta, već i o načinu na koji se veliki državni poslovi ugovaraju i kontrolišu.
U suštini, rasprava o Moravskom koridoru više nije rasprava o asfaltu, mostovima ili petljama.
Postala je rasprava o javnom novcu.
Jer razlika između 745 miliona evra i potencijalnih 2,5 milijardi evra nije samo računovodstvena stavka. To je razlika koja meri nivo transparentnosti državnih investicija, poverenje građana u institucije i sposobnost javnosti da prati kako se troši novac poreskih obveznika.
Dok god ne bude objavljen konačan i nedvosmislen obračun svih troškova, Moravski koridor ostaće istovremeno i jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji i jedno od najvećih otvorenih pitanja domaćih javnih finansija.
Izvor: Dragana Matović/Cemaforum.rs
