Foto: Cemaforum/AI

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o roditeljima negovateljima, koji se sada upućuje u skupštinsku proceduru na konačno usvajanje. Ovaj zakon po prvi put pravno reguliše i finansijski vrednuje celodnevnu negu koju članovi porodice pružaju teško obolelim licima i osobama sa invaliditetom. Iako donosi značajne ekonomske olakšice za pogođene porodice, predloženi akt predviđa i rigorozne administrativne i starosne restrikcije.

Ko može dobiti status roditelja negovatelja?

Prema odredbama predloga zakona, pravo na ovaj status primarno ostvaruje roditelj, staratelj ili član šire porodice (supružnik, vanbračni partner, srodnici u pravoj liniji ili pobočnoj liniji do drugog stepena), pod uslovom da su roditelji preminuli, nepoznati ili sprečeni da brinu o detetu.  

Da bi se status odobrio, neophodno je ispunjavanje sledećih kriterijuma:  

• Zajednički život: Negovatelj i korisnik nege moraju imati istu adresu prebivališta u Republici Srbiji i živeti u zajedničkom domaćinstvu.  
• Korisnik nege: Pravo se vezuje za brigu o maloletnom ili punoletnom licu koje je potpuno zavisno od tuđe nege i ima utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica.  
• Profil negovatelja: Negovatelj mora biti punoletan državljanin RS, sa potpunom poslovnom sposobnošću, mlađi od 65 godina, i ne sme biti penzioner, zaposlen, niti radno angažovan po bilo kom drugom osnovu (uključujući preduzetničku ili samostalnu delatnost).  

Ukoliko u jednoj porodici ima dvoje ili više dece kojima je potrebna ovakva nega, zakon dozvoljava da oba roditelja istovremeno ostvare ovaj status.  

Finansijska podrška i ključne prednosti

Najznačajnija izmena odnosi se na uvođenje fiksne mesečne naknade u iznosu od 65.000 dinara neto. Porezi i doprinosi za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje uplaćivaće se direktno iz budžeta, čime se negovateljima zvanično priznaje radni staž tokom trajanja ovog statusa.  

Zakon takođe definiše da ova naknada ne isključuje druga prava – porodice će i dalje moći da primaju novčanu socijalnu pomoć, uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, kao i ostala socijalna davanja. Predviđeno je godišnje usklađivanje iznosa sa inflacijom (svakog 1. jula), dok je u slučaju smrti negovanog lica obezbeđen prelazni period od šest meseci tokom kojih se naknada i doprinosi i dalje isplaćuju.  

Restrikcije i stroga kontrola

Pored očiglednih prednosti, stručna javnost ukazuje i na restriktivne aspekte zakona. Pravo na status automatski prestaje kada negovatelj napuni 65 godina života, a učešće u sistemu u potpunosti isključuje penzionere. Na snazi je i apsolutna zabrana bilo kakvog dodatnog rada (uključujući ugovore o delu ili privremene i povremene poslove). Takođe, pravo se gubi ukoliko se dete ili bolesna osoba smesti u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu. Kako bi se sprečile zloupotrebe, Centar za socijalni rad će imati zakonsku obavezu da na svake dve godine (tokom oktobra i novembra) sprovodi detaljnu i rigoroznu reviziju svih predatih zahteva i proveri da li korisnici i dalje ispunjavaju sve zakonske uslove.  

Iako donošenje ovog zakona predstavlja istorijski korak napred u pravnom i finansijskom priznavanju statusa roditelja-negovatelja, obezbeđena budžetska sredstva i oštri kriterijumi ukazuju na to da će primena u praksi biti restriktivna. Naime, na osnovu izdvojenih 887.250.000 dinara za prva tri meseca primene, procenjuje se da će država u prvom talasu moći da finansira plate i doprinose za oko 3.000 korisnika. Budući da udruženja procenjuju da je stvaran broj porodica kojima je ovakva podrška neophodna znatno veći, rigorozni uslovi – poput starosne granice od 65 godina i apsolutne zabrane rada – očigledno služe kao mehanizam da se broj korisnika uskladi sa trenutnim budžetskim mogućnostima.

Izvor: Cemaforum.rs