Foto: Pixabay/ilustracija

Nacrt izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti koji je srpski zakonopisac dostavio ODIHR-u nije dotakao neke od ključnih preporuka, pre svega u oblastima sankcionisanja i nadzora nad primenom zakona. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, u razgovoru za Peščanik ocenjuje da su propisi pisani tako da konzervišu postojeću praksu, a ne da je menjaju.

Mišljenje koje je ODIHR, kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, nedavno dostavio Beogradu nije ostavilo mnogo prostora za tumačenje. Nenadić ističe da je mišljenju precizno navedeno koje preporuke iz ranijih izbornih ciklusa nisu uopšte dotaknute dostavljenim nacrtom.

Ne samo kaznena politika, već i sam opis nezakonitih radnji u vezi sa finansiranjem kampanje i stranaka uopšte, nije dovoljno dobar, naglasio je Nenadić. Prema njegovim rečima, ODIHR je odavno preporučivao da se to izmeni, odnosno da je neophodno da sankcije budu takve da odvrate počinioce od ponavljanja dela, što u Srbiji svakako nije slučaj.

Uz pitanje sankcija, Nenadić ističe da nacrt ne rešava ni pitanje nadzora nad sprovođenjem zakona. Agencija za sprečavanje korupcije, koja je izradila predlog izmena, u praksi radi vrlo malo na kontroli finansiranja stranaka i kampanja. „Šta god da se drugo napiše u ostalim odredbama zakona, pašće u vodu bez adekvatnog nadzora i sankcija“, dodao je Nenadić.

Jedan od paradoksa koje uočava programski direktor Transparentnosti Srbija, jeste to što nacrt formalno potpisuje upravo Agencija za sprečavanje korupcije, isti organ koji godinama ne reaguje na prijave kršenja izbornih pravila. „U Srbiji nije dovoljno napisati da državni organ ima pravo da izvrši određene kontrole. Nužno je da stoji u zakonu nekakva obaveza, vrlo precizna za samu Agenciju, šta to treba da uradi, pa da se nadamo da će to u praksi i učiniti. A ako obaveze nema, onda možemo gotovo sto posto da budemo sigurni da to neće biti učinjeno.“

Nenadić posebno ukazuje na prvi formalni pokušaj uvođenja gornje granice troškova izborne kampanje. Nacrt predviđa limit od osam miliona evra po izbornoj listi za parlamentarne, odnosno devet miliona za predsedničke izbore. „To je više nego što je SNS do sada prijavljivao zakonitih troškova. A do sada smo imali situaciju da su ti prijavljeni troškovi SNS-a bili veći nego svih drugih stranaka zajedno. Dakle, očigledno je da ta norma nije napisana tako da ima neki efekat, da promeni tu praksu, već naprotiv napisana je tako da je konzervira“, rekao je Nenadić.

Transparentnost Srbija predložila je limit od 2,5 miliona evra za nacionalne izbore po izbornoj listi, što je i dalje znatno više od pragova koji važe u uporedivim zemljama, Hrvatskoj, Bugarskoj, Slovačkoj ili Češkoj, gde se kreće oko milion i po, odnosno do dva miliona evra. Predloženi limit viši je čak i od austrijskog, koji iznosi oko sedam miliona evra.

Nenadić napominje da ni prijavljivani troškovi kampanje u Srbiji ne odražavaju stvarno stanje: „Bezbroj puta je dokazano da neki troškovi koji su čak bili vrlo vidljivi, poput oglašavanja na nekim televizijama ili prevoza učesnika mitinga, nisu bili proknjiženi. Stvarni troškovi izborne kampanje u Srbiji daleko su veći od onih koji su prijavljivani.“

Kada je reč o daljem toku, Nenadić opisuje ustaljenu praksu: vlast dostavlja izmenjeni nacrt, ODIHR ponovo daje mišljenje, a ciklus se ponavlja. Istovremeno, jasno je da pokretač ovog procesa nisu demokratske ambicije vlasti. „Naravno da vlast ne radi ništa zato što zaista želi da popravlja izborne uslove, nego zato što na osnovu toga može da dobije nešto na nekoj drugoj strani“, kaže Nenadić i dodaje da u igri mogu biti i pregovori sa Evropskom unijom, a ne samo novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Uprkos skepticizmu, Nenadić smatra da je pokrenuti proces ipak koristan. „Šanse se povećavaju nakon ovakvog mišljenja ODIHR-a i mislim da je veoma korisno za nas što je makar pokrenut taj proces i što je ovo pitanje vraćeno na dnevni red“, zaključio je programski direktor Transparentnosti Srbija. Vlast, dodaje, ima na raspolaganju gotove nacrte koje su organizacije civilnog društva već dostavljale, pa ih može „jednostavno prepisati“.

Izvor: Peščanik