Foto: Pixabay/ilustracija

Posle dodeljenih 87 ugovora za nabavku robe, usluga ili radova za EXPO 2027 i zaključena 22 okvirna sporazuma - menja se uredba koja se odnosi na pravila u postupcima nabavke za realizaciju ove izložbe. Naime, Vlada Srbije je uredbom o dopuni uredbe uvela - izuzetak od primene uredbe.

Vlada Srbije usvojila je na sednici u četvrtak Uredbu o dopuni Uredbe o pravilima postupka nabavke dobara, usluga ili radova potrebnih za realizaciju međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027 piše N1.

Načela nabavke iz postojeće uredbe propisuju da je naručilac "dužan da postupa na ekonomičan i efikasan način, da obezbedi konkurenciju, jednak položaj svih privrednih subjekata, bez diskriminacije, kao i da postupa na transparentan i proporcionalan način".

"Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge i radove koji minimalno utiču na životnu sredinu, odnosno koji obezbeđuju adekvatno smanjenje potrošnje energije - energetsku efikasnost i da kada je to opravdano kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude odredi ekološke prednosti predmeta nabavke, energetsku efikasnost, odnosno ukupne troškove životnog ciklusa predmeta nabavke", stoji u članu 5 ove uredbe.

Vlada sada "dopisuje" i član 5a - izuzetak od primene uredbe.

"Odredbe ove uredbe naručioci ne primenjuju na nabavke usluge prodaje, rezervacije, izdavanja i distribucije ulaznica za račun naručioca", stoji u dopuni.

U tom slučaju, kako se navodi primenjuju se načela uredbe "na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke”, navodi se u Uredbi, koja stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja (8. maj 2026) u Službenom glasniku.

Podsetimo, kada je ova uredba usvojena 1. februara 2024. godine, portal N1 je pisao da liči na Zakon o javnim nabavkama - ali to ipak nije. Uredba, u skladu sa leks specijalisom, propisuje kako će se sprovoditi nabavke i dodeljivati poslovi za EXPO 2027.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, tada je za portal N1 naveo da se razlike kriju u "sitnicama" - uvećanim limitima vrednosti nabavke za koje se objavljuje javni poziv, ali i nepostojanju propisanog minimalnog roka za podnošenje ponuda.

"Tako, nema prepreke da neko od posebnih EXPO 2027 preduzeća objavi javni poziv za nabavku radova koji su vredni 100 miliona evra i da zatraži od zainteresovanih firmi da ponude pošalju - do sutra", upozoravao je Nenadić.

Nenadić je tada naveo da je prva stvar koju će uočiti svako ko poznaje Zakon o javnim nabavkama - u susretu sa Uredbom od čak 62 člana koju je Vlada donela za nabavke u okviru projekta EXPO 2027 - jeste da su u nju prenete mnoge odredbe iz tog zakona.
"Logično se nameće pitanje - zašto je to učinjeno, ako je prethodno posebnim zakonom za EXPO isključena primena Zakona o javnim nabavkama", istakao je Nenadić.

Odgovor se, dodao je, delom krije u „sitnicama“, odnosno razlikama koje su uočljive u ovoj uredbi u odnosu na Zakon o javnim nabavkama.

Dve bitne razlike

"Prva bitna razlika je ta što su limiti za sprovođenje postupka za koji se objavljuje javni poziv veći u odnosu na one koji su predviđeni Zakonom o javnim nabavkama, pa se umesto pragova od milion dinara za usluge i dobra i tri miliona dinara za radove, oni ovde višestruko podižu - na 12 miliona dinara (za dobra i usluge) i 24 miliona dinara (za radove)", istakao je Nenadić.

Za nabavke manje vrednosti, kako je dodao -  prikupljaju se tri ponude (od firmi po izboru naručioca), bez objavljivanja javnog poziva.

"Druga 'sitnica' koja je izostavljena u Uredbi, a postoji u Zakonu, su rokovi za podnošenje ponuda. Naručilac (posebno preduzeće) mora da odredi neki rok za podnošenje ponuda, ali, za razliku od Zakona o javnim nabavkama i elementarne logike za javni poziv bilo koje vrste, nije propisan minimalni rok koji može da se odredi. Tako, nema prepreke da neko od posebnih EXPO 2027 preduzeća objavi javni poziv za nabavku radova koji su vredni 100 miliona evra i da zatraži od zainteresovanih firmi da ponude pošalju - do sutra", upozorio je Nenadić.

Ko štiti druge ponuđače

Nemanja Nenadić tada je naveo da daleko veći problem od loših rešenja iz Uredbe predstavlja ono što u uredbi nije uređeno, niti je moglo da bude uređeno tim aktom, a to je - zaštita prava ponuđača.

"Kao što je Transparentnost Srbija upozorila odmah čim je predlog Zakona o EXPO 2027 osvanuo na skupštinskom sajtu (nikakve prethodne javne rasprave niti najave nije bilo), jedini razlog koji je Vlada mogla imati da predloži isključenje primene Zakona o javnim nabavkama jeste upravo namera da se isključi mogućnost pravne zaštite u slučaju da uslovi nabavke budu namešteni ili da se prekrše pravila prilikom odabira izvođača radova", ukazao je naš sagovornik.

On je objasnio da to što su u uredbi prepisana načela iz Zakona o javnim nabavkama, poput zabrane diskriminacije - nema nikakvog značaja u situaciji kada firma koja je bila zainteresovana za dobijanje posla, ali je onemogućena - nema kome da se žali.

Naime, kada se nabavke sprovode po redovnom zakonu, u takvim slučajevima se podnosi zahtev za zaštitu prava, prvo samom naručiocu, a potom Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

"Čak ni ako se ustalasa javnost, ili neki drugi državni organ uoči da su uslovi i kriterijumi nabavke nameštene ne bi postoji ni jedan pravni mehanizam putem kojeg bi se naručilac mogao obavezati da poništi takvu nabavku, odnosno to bi bila samo stvar njegove dobre volje", naveo je Nenadić.

Izvor: N1