Foto: Pixabay.com

Proces EU integracije kao tema u mejnstrim medijima u Srbiji privlači manje pažnje od drugih tema povezanih sa EU, Rusijom ili SAD, navodi se u novom izveštaju Klingendil instituta i dodaje da je kvalitet medijskog izveštavanja o stranim akterima slab, što se ogleda u nedostatku suštinske rasprave i/ili kredibilnih izvora.

U izveštaju se ukazuje na značaj informacija, prava na informacije, slobode izražavanja, borbe protiv dezinformacija i širenja lažnih vesti u uslovima globalne pandemije, kao i na to kako spoljnopolitička pristrasnost u izveštavanju u Srbiji proizlazi iz nedostatka slobode medija u zemlji.

Takvo izveštavanje može negativno da deluje na stavove javnog mnjenja o članstvu u EU a sve to je direktno povezano sa odlikama medijskog pejzaža u Srbiji, navodi se u izveštaju "Pad slobode medija i pristrasno izveštavanje o stranim akterma u Srbiji".

Ukazuje se da je medijsko vlasništvo i dalje nedovoljno transparentno i da je proces privatizacije medija nedovršen, da su mnogi mediji zavisni od finansiranja države jer su nedovoljno ekonomski održivi.

"Ti faktori omogućavaju srpskoj vladi da neformalno upravlja i utiče na sadržaj i ton onoga što se objavljuje, što vodi (samo)cenzuri i pristrasnom izveštavanju", ističe se u izveštaju.

Dalje se navodi da su pretnje, pritisci i nasilje prema nezavisnom novinarstvu, fenomen nekažnjivosti i zluopotreba poreske kontrole dodatno nepovoljni za novinarstvo u Srbiji i doprinose manjku medijskih sloboda u zemlji. S obzirom na sve to, EU je zainteresovana za pitanje slobode medija, kako zbog svoje koristi, tako i zbog razloga koji proističu iz njenih vrednosti.

"Ne može se reći da EU nije aktivna na tom planu i da ne pruža podršku na mnogo načina. Ono što izgleda nedostaje je sveobuhvatna, koherentna i detaljna strategija EU za rešavanje problema slobode medija sa jasnim prioritetima na tehničkom i političkom nivou", navodi se u izveštaju koji nosi podnaslov "Perpsektiva za unapredjeni pristup EU".

Više pročitajte na Beta.rs