Kako reformisati penzioni sistem da bude održiv, a penzije više?

Bezuslovno usklađivanje penzija 100 odsto sa rastom zarada nije finansijski održivo. Ukoliko bi se penzije bezuslovno i isključivo usklađivale 100 odsto sa rastom zarada, odnos prosečne penzije i plate se ne bi smanjivao u srednjem i dugom roku. Ovo je jedan od zaključaka Fiskalnog saveta u najnovijoj dugoročnoj projekciji penzijskog sistema Srbije od 2025. do 2070. godine.

Kako navodi Fiskalni savet, u tom slučaju došlo bi i do očekivanog rasta odnosa penzija i plata, kao posledica očekivanog povećanja radnog staža koje će ostvarivati novi korisnici starosnih penzija u srednjem i dugom roku, piše Nova ekonomija.

„Međutim, kao i u slučaju Slovenije ili Mađarske, ili pak bivše Jugoslavije tokom osamdesetih godina, ova mera se ne može smatrati finansijski održivom. Iako bi fiskalni troškovi bili naizgled skromni u kratkom roku, oni bi se akumulirali tokom vremena i doveli do drastičnih povećanja troškova koji bi u dugom roku iznosili 13,4 odsto bruto domaćeg proizvoda i bili čak za trećinu veći u odnosu na bazni scenario definisan sadašnjim Zakonom“, navodi Savet.

Povećanje ciljanog nivoa rashoda za penzije za 0,5 odsto BDP stabilizuje odnos penzija i plata u srednjem roku, ali ne i u dugom roku, upozoravaju iz Saveta.

Ukoliko bi se ciljani nivo javnih sredstava namenjen za isplatu penzija počev od 2026. godine povećao sa 10 odsto na 10,5 odsto BDP, to bi omogućilo da se u većem broju godina penzije indeksiraju 100 procenata sa rastom zarada umesto samo sa 50 odsto rasta zarada u okviru standardne švajcarske formule.

Iz Saveta napominju i da bi povećano izdvajanje fiskalnih sredstava za penzije smanjilo konkurentnost srpske privrede i potencijalnu stopu privrednog rasta.

„Ako bi se povećanje penzija finansiralo povećanjem drugih poreza, poput poreza na dodatu vrednost ili akciza, to bi ponovo predstavljalo opterećenje za građane i privredu“, upozorava Fiskalni savet.

Kako navode, primetno je povećanje broja penzionera koji aktivno nastavljaju sa radom nakon formalnog penzionisanja, što je zakonskim izmenama i omogućeno.

Oni tako mogu da nastave da rade i budu prijavljeni za plaćanje penzijskih doprinosa i nakon formalnog penzionisanja.

Ovu mogućnost tokom prethodnih godina koristi rastući broj penzionera, a sličan trend „rada nakon penzionisanja“ odranije je prepoznat u razvijenijim državama, navodi Savet.

„Sa stanovišta penzijskog sistema, a potencijalno i sa stanovišta pojedinačnih korisnika, ekonomski efikasniji ishod bio bi kasnije penzionisanje, ukoliko bi penzijski sistem adekvatno nagrađivao i podsticao osiguranike da se svojevoljno odluče za kasnije penzionisanje (ukoliko su u mogućnosti i tako žele). Otuda bi bilo svrsishodno, po ugledu na sve veći broj evropskih zemalja, u narednom periodu razmotriti opcije za uvođenje bonusa za svaki mesec kasnijeg penzionisanja nakon 65 godine, na isti način kao što se penalizuje prevremeni odlazak u penziju“, navodi Savet.

Na ovaj način bi se, kako navodi Savet i bez zakonskog povećanja starosne granice, delimično povećala efektivna dob osiguranika pri penzionisanju i posledično delimično smanjila stope penzijske zavisnosti.

Samo 10 odsto radnika ima račun u privatnim fondovima

Fiskalni savet u svojoj analizi dovodi u pitanje i privatnu štednju, odnosno privatne penzione fondove. Naime, kako se navodi, svesni ograničenih mogućnosti javnih penzijskih sistema, radnici koji su u mogućnosti preuzimaju sopstvenu inicijativu i dodatno privatno štede za penziju – putem polisa životnog osiguranja, penzionih fondova, ulaganja u nekretnine i slično.

Osnovne finansijske statistike u mnogim zemljama, uključujući Srbiju, ukazuju da je povećano prisustvo dodatne privatne štednje za starost kod tekućih generacija radnika, u odnosu na prethodne, navodi Fiskalni savet.

„Ipak, da bi dobrovoljna privatna štednja radnika za starost bila organizovana na efikasan način, i da bi omogućila maksimizaciju benefita za osiguranike, potreban je određen stepen državne intervencije i/ili organizacije. Ne može se reći da je sistem dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova ispunio očekivanja da postane efikasan i relevantan izvor dodatnih prihoda u starosti“, navodi se u analizi.

Da bi Srbija na sistemski način organizovala i stimulisala dodatnu privatnu penzijsku štednju, pre dve decenije je pitanje unkcionisanje dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova zakonski regulisano.

„Štednja u penzijskim fondovima uživa ekskluzivne poreske olakšice u vidu oslobađanja od poreza i doprinosa na zarade do određenog limita, koje nisu dostupne za druge oblike dugoročne štednje, poput životnog osiguranja“, navodi savet.

Iako je prošlo dve decenije funkcionisanja takvog sistema, samo 10 odsto radnika ima otvorene račune u privatnim penzijskim fondovima, dok svega tri odsto radnika iole redovno štedi u njima.

Savet napominje da visina naknada koje penzijski fondovi u Srbiji naplaćuju je osetno iznad dobre međunarodne prakse, dok su prinosi neprimereno niski.

U periodu od 2007. do 2025. godine prosečna realna stopa prinosa penzijskih fondova iznosila je svega 1,2 odsto godišnje i bila je osetno niža od stope realnog rasta BDP-a koja je iznosila 2,3 odsto u istom periodu.

„Ovakvi ishodi ukazuju na ekonomski neefikasnu organizaciju sistema dopunske privatne štednje koja zahteva odlučne reformske mere kako bi građanima mogla da pruži adekvatne stope prinosa i predstavlja relevantan izvor prihoda u starosti“, navodi se u izveštaju.

Švajcarska formula kao sigurnost

Iako rezultati ukazuju da će Srbija kao i većina evropskih zemalja biti suočena sa intenzivnim demografskim starenjem, odnosno smanjenjem radno sposobnog stanovništva i rastom udela starijih, postojeći institucionalni okvir (posebno proširena švajcarska formula sa automatskim stabilizatorom) obezbeđuje dugoročnu finansijsku stabilnost.

Rashodi za penzije ostaju na oko 10 odsto BDP, dok doprinosi pokrivaju dominantan deo troškova, prognozira Fiskalni savet u Dugoročnoj projekciji penzijskog sistema Srbije od 2025. do 2070. godine.

U projekciji se navodi da će mladi radnici koji tek ulaze na tržite rada sledećih 40 godina uplaćivati penzijske doprinose, a onda u proseku oko 20 godina primati penzijsku naknadu, uz mogućnost da njihovi naslednici dodatnih 10 ili 15 godina primaju naknade u vidu porodičnih penzija.

„Otuda odgovorno i održivo upravljanje javnim penzijskim sistemom zahteva razmatranje i oslanjanje na dugoročne projekcije, budući da današnje izmene penzijskog zakona mogu, i po pravilu imaju, posledice i do 70 godina u budućnosti“, navodi Savet.

U cilju povećanja dugoročne održivosti i predvidivosti, 2022. godine švajcarska formula je proširena mehanizmom za automatsku finansijsku stabilizaciju. Proširena švajcarska formula propisuje da se penzije načelno usklađuju 50 odsto sa rastom cena i 50 odsto sa rastom zarada, izuzev u slučajevima kada fiskalne prilike omogućavaju ili iziskuju drugačije.

Prema izrađenoj projekciji Saveta očekuje se povećanje stope zavisnosti starijeg stanovništva sa 36,6 odsto u 2025. godini na 49,5 odsto u 2070. godini.

Prognostički scenario demografske projekcije za Srbiju predviđa smanjenje broja radno sposobnog stanovništva (od 15 do 64 godine starosti), sa 4,1 miliona u 2025. godini na 2,8 miliona u 2070. godini. Takođe se očekuje smanjenje stanovništva u dobi od 65 i više godina, ali u manjoj meri, sa 1,5 miliona na 1,4 miliona 2070. godine.

Kao rezultat, očekuje se povećanje broja starih osoba u odnosu na ukupno radno sposobno stanovništvo, takozvana stopa zavisnosti starijeg stanovništva, sa 36,6 odsto u 2025. godini na 50 odsto u 2070. godini.

„Demografsko starenje, oličeno u povećanju stope zavisnosti starih, neumitno stvara finansijske pritiske na funkcionisanje penzijskih sistema – jer sve manji broj osiguranika treba da izdržava relativno veći broj penzionera“, navodi Savet.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Nove ekonomije.