CINS istraživanje: Na sudu i do 12 godina - gde zapinju radni sporovi za mobing i diskriminaciju

Sporovi koje radnici u Beogradu vode zbog mobinga ili diskriminacije na poslu traju dugo, a većinski se okončaju u korist poslodavaca. Analiza CINS-a pokazuje da prosečno svaki osmi radnik dođe do tražene pravde, dok svaki četvrti odustane od postupka. Sagovornici sa kojima je CINS razgovarao objašnjavaju zašto su ovi postupci teški za radnike.

Nakon što je deset godina radila kao administrativna radnica u firmi Birostroj, Marijani Petrović je postalo sve teže da tu ostane. Firma je 2014. godine privatizovana, radnici su otišli, a ona ostala sama u 750 kvadrata.

Kako kaže za CINS, uslovi nisu bili adekvatni, platu nije primala, a firma joj nije plaćala doprinose.

Uslove u kojima je radila opisuje kao „maltretiranje do iznemoglosti – iscrpljivanje da se sami pokupite i odete”.

Poslodavca je 2017. godine tužila za zlostavljanje na radu, odnosno mobing, ali je postupak izgubila.

Međutim, nije jedina.

U poslednje tri godine samo pred Višim sudom u Beogradu svaki drugi radnik izgubio je od poslodavca spor za zlostavljanje i diskriminaciju na radu, dok je svaki osmi uspeo da pobedi. U četvrtini postupaka radnici su na kraju odustali od suđenja, a oni koji nisu na pravdu su čekali godinama – u nekim slučajevima i duže od decenije.

Mario Reljanović viši naučni saradnik Insituta za uporedno pravo, za CINS kaže da je jedan od opštih problema ovih sporova, između ostalog, i to što sudije „ne razumeju diskriminaciju” i sudovi „ne shvataju suštinu pojma zlostavljanja na radu”.

Predsednica Upravnog odbora Društva sudija Srbije Nada Đorđević, ranije sudija Višeg suda u Beogradu ističe da se eventualni nedostaci prvostepenih odluka – usled manjka iskustva sudija ili specifičnosti materije – mogu ukloniti u odlukama apelacionog ili Vrhovnog suda. Ona dodaje da su primedbe legitimne i naglašava potrebu za obukama sudija i razgovor sa drugim ekspertima u ovoj oblasti

CINS je za potrebe analize pitanja poslao i Višem sudu u Beogradu, ali od njih nismo dobili odgovor.

Pravdanje lošim poslovanjem

Marijana je zbog neuplaćenih doprinosa na operaciju materice otišla sa osam meseci zakašnjenja, u tužbi je tvrdila da joj je zbog toga „odstranjen veći deo organa” i da se to ne bi desilo “da je operacija sprovedena (…) kada je bila zakazana”.

Sud je naveo da je račun poslodavca bio u blokadi zbog lošeg poslovanja, te da su zbog toga kasnile plate i doprinosi, kao i da iz istog razloga firma nije mogla da plaća struju, grejanje i drugo. U presudi stoji i da loši uslovi u kojima je radila nisu mobing i da nije postojala namera nadređenog da je zlostavlja.

Mario Reljanović za CINS ovakvu presudu ocenjuje kao potencijalno spornu. Prema njegovim rečima neisplaćene zarade i doprinosi nisu zlostavljanje, ali pogoršanje uslova bi to moglo biti. Pitanje namere, kako kaže, nije presudno.

„To (zlostavljanje prim. nov.) uopšte ne mora da bude cilj poslodavca. On može da radi nešto i nesvesno, ali to ne znači da ne krši svoje zakonske obaveze time što ne zna da to predstavlja zlostavljanje.”

Reljanović navodi da je ovakva potvrđena presuda „opasan presedan”, kojima se stvara praksa na osnovu koje će druge sudije misliti da moraju da ispituju motive poslodavaca. Ili će misliti da mogu da problematično ponašanje poslodavca opravdaju lošim poslovanjem.

Takođe, iako je sud u obrazloženju naveo i to da Marijana nije dokazala zlostavljanje, Reljanović kaže da to i nije njena obaveza, jer ona samo treba da ukaže na verovatnoću da se zlostavljanje desilo.

Ceo tekst možete pročitati na portalu CINS-a.