Foto: Pixabay/ilustracija

Visoki savet tužilaštva nije produžio mandat Gordani Janićijević, javnoj tužiteljki Vrhovnog javnog tužilaštva, koja je šest godina bila tužiteljka za vezu sa Eurodžastom, agencijom Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima, sa sedištem u Hagu.

Pošto srpskoj tužiteljki nije produžen mandat, a nije postavljen ni novi tužilac za vezu, Srbija je 1. marta zatvorila kancelariju i prekinula saradnju sa Evrodžastom.

U radu je više od 200 predmeta, od toga devet aktivnih predmeta organizovanog kriminala sa „visokim metama“ u Srbiji. Takođe, ova kancelarija pokrenula je i četiri predmeta na predlog Evropske unije a koji se odnose na sumnje u kriminal u Srbiji.

Preko Evrodžasta zemlje članice EU i zemlje kandidati poboljšavaju borbu protiv teškog prekograničnog i organizovanog kriminala koordinacijom istraga i krivičnog gonjenja. Tužiteljka Gordana Janićijević kazala je da je danom isteka mandata tužioca za vezu pri ovoj organizaciji, rad na tim predmetima zaustavljen.

Ona je naglasila da su predmeti u Eurodžastu kompleksni, da uključuju više država, domaćih organa, primenu posebnih dokaznih radnji istovremeno na teritoriji više država, te da u tom smislu zahtevaju kompleksno koordinisano postupanje nadležnih u više zemalja.

Sagovornici Danasa saglasni su da će prekid saradnje sa Eurodžastom nesumnjivo doneti niz negativnih posledica, kao kašnjenje u predmetima i presečene izvore informacija koje je domaće tužilaštvo dobijalo saradnjom sa ovom međunarodnom institucijom.

Međutim, s obzirom na to da ni Visoki savet tužilaštva nije dao precizno obrazloženje zašto mandat tužiteljki za vezu nije produžen ili zašto na tu poziciju nije izabran neko drugi, pravnici sa kojima je Danas razgovarao slažu se i u zaključku da takav potez nije slučajan i da će posledice biti na strani jačanja organizovanog kriminala visokog nivoa i organizovanih kriminalnih grupa, posebno međunarodnih narko kartela, na čijim se predmetima radilo.

Jelena Pejić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za Danas da se ovim postupkom šalju dve poruke građanima Srbije i međunarodnim partnerima.

"Prvo, Visoki savet tužilaštva je još jednom pokazao nemogućnost donošenja odluke o izboru. Borbe struja unutar VST-a dovode do blokade ovog tela i ovo nije jedini slučaj da se zbog toga probijaju rokovi za imenovanja, pa pojedine pozicije ostaju upražnjene ili se popunjavaju vršiocima funkcije, što sve osujećuje rad tužilaštva i njegovu samostalnost. Drugo, ovo je još jedan indikator da vlast nastoji da osujeti i kontroliše međunarodnu saradnju i borbu protiv organizovanog kriminala u zemlji. Videli smo i da su Mrdićevim zakonima uveli odredbu da međunarodna saradnja tužilaštava mora da ide uz saglasnost ministra pravosuđa. To je direktna politička kontrola nad pravosudnom saradnjom, a često se dešavalo da ključni dokazi u visoko profilisanim predmetima organizovanog kriminala, na primer iz Sky komunikacija, upravo dolaze od međunarodnih partnera", navodi Pejić.

Kako dodaje, i Evropska komisija je ranije uglavnom imala reči hvale za međunarodnu saradnju za koju je zaduženo Vrhovno javno tužilaštvo, dok se sada, na ovaj način, kruni i urušava ono što je do sada strpljivo građeno, kontakti i poverenje.

"Evrodžast nije telo koje vodi istrage već služi za razmenu informacija. Iako Ministarstvo pravde tvrdi da se saradnja nastavlja, bez osobe na licu mesta to ide otežano i veliki je rizik od politizacije ukoliko Ministarstvo sve kontroliše. Mi ne znamo na čemu je sve radila tužiteljka kojoj nije produžen mandat, ali sa ovim razvojem događaja može se pretpostaviti da od 200 aktivnih predmeta ima i onih od kojih ova vlast naročito strepi", zaključuje sagovornica Danasa.

Izvor: N1/Danas