Foto: Cemaforum/arhiva

U blizini Narodne skupštine i šatorskog naselja, takozvanog Ćacilenda, od marta 2025. je zabeleženo najmanje 35 napada na novinare, ukazuju podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Od toga je 11 slučajeva završilo pred tužilaštvom. CINS je analizirao ove slučajeve i uspeo da identifikuje neke od onih koji su se sukobili sa novinarima, a za koje javnost do sada nije znala.

Kako piše CINS, najmanje 35 napada, pretnji i ometanja novinara u radu zabeleženo je u okolini Ćacilenda, pokazuju podaci novinarskih udruženja i baza napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

U 10 slučajeva pokrenuti su postupci pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu. Do sada niko nije kažnjen, većina postupaka još je u toku, dok je jedan od 10 postupaka rešen tako što je prijava odbačena. Pored ovih, u jednom slučaju je Tužilaštvo odlučilo da ne pokreće postupak.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je analizirao dokle su stigle istrage incidenata kod Ćacilenda i na jednom mestu sumirao slučajeve u kojima je mogao da se utvrdi identitet učesnika – među kojima su Miloš Marin, ranije osuđivan za držanje droge, otmicu i zlostavljanje, Radmila Kočović iz Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca, Branko Laušević, aktivista Srpske napredne stranke (SNS) čiji su roditelji zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), Vladan Sretenović, ranije osuđivan za ubistvo i razbojništvo, Jelenko Pijevac i Aleksandar Šulc, učesnici u incidentima na protestima 2025.

Miloš Marin, Insajder i odbačena prijava

Reporter Insajdera Stefan Miljuš izveštavao je sa skupa u Beogradu prvog maja 2025. Atmosfera je bila napeta. Na Trgu Nikole Pašića, Miljuš je primetio da ga mlađi muškarac snima telefonom.

„Zbog čega me snimaš dok radim svoj posao”, pitao ga je Miljuš.

„Bolje beži”, odgovorio mu je mladić, a zatim je dva puta udario novinara po ruci i izbio mu telefon kojim je snimao.

Miljuš je ipak uspeo da uspravi kameru i snimi drugog, gotovo identičnog muškarca koji je stajao sa strane. Povišenim tonom i on se obratio Miljušu: „Idi radi negde drugde svoj posao”.

Insajder je prijavu podneo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je istu prosledilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

CINS otkriva da je osoba koja je ušla u sukob sa Miljušem Miloš Marin.

Tri i po meseca nakon incidenta, Marin je policiji rekao da je primetio „nekog dečka“ koji ga prati i snima dok razgovara sa bratom. Tvrdio je da on sam nije snimao novinara, već da je razgovarao telefonom, te da u početku nije ni razumeo šta mu Miljuš odgovara na pitanje zašto ga snima.

Ipak, taj momak, za kog je kasnije čuo da je novinar, nastavio je da ide za njim i da ga snima. Marin je rekao da je želeo da ga izbegne „jer ne želi problem“, pa ga je zamolio da se skloni. Najviše ga je iznerviralo to što snimanje nije prestajalo, zbog čega se okrenuo i zamahnuo rukom prema telefonu da bi ga zaustavio, pri čemu mu je, kako misli, ispao telefon.

Iskaz je dao i njegov brat, koji je naveo da je to uporno snimanje bez objašnjenja isprovociralo Miloša Marina da „odmahne rukom“ ka telefonu, pri čemu je zakačio Miljuša po ruci i telefon mu je pao.

Tužilaštvo je odbacilo prijavu protiv Miloša Marina jer je zaključilo da „bolje beži“ nije pretnja jer nema konkretnu opasnost po novinara. Takođe je proverilo da li je reč o sprečavanju emitovanja programa, ali je utvrdilo da to nije slučaj jer snimak nije emitovan uživo.

Prema informacijama do kojih je došao CINS, Miloš Marin ranije je osuđivan zbog neovlašćenog držanja droge. Treći osnovni sud u Beogradu osudio ga je 2022. za posedovanje manje količine droge –1,05 grama heroina, na tri meseca kućnog zatvora bez stalnog elektronskog nadzora. Prethodno ga je 2018. Drugi osnovni sud osudio zbog neovlašćenog držanja 4,33 grama kanabisa, na uslovnu kaznu od godinu dana, a ako je prekrši na tri meseca zatvora.

Osim narkotika, Marin iza sebe ima i presudu za otmicu i zlostavljanje.

Drugi osnovni sud u Beogradu ga je 2020. osudio na tri godine uslovne kazne (ako je prekrši, na kaznu zatvora od 10 meseci), jer je tri godine ranije sa dvojicom maloletnika oteo jednog mladića. Uz optužbe da ih je „cinkario u policiji“, kako piše u presudi, mladića su mučili, tukli, vozili gradom kolima i terali ga da sam sebi kopa grob. Naposletku su ga odvezli u kuću u Velikom Mokrom Lugu, odakle je uspeo da pobegne. Presuda je postala pravnosnažna istog dana kada je doneta, jer su se i Marin i tužilaštvo odmah odrekli prava na žalbu.

Radmila Kočović i N1: Od polaganja venaca za heroje do napada na novinare

Novinarka N1 Žaklina Tatalović i snimatelj Igor Skendžić snimali su televizijski prilog ispred Pionirskog parka sredinom juna prošle godine.

Uključena kamera je tako snimila nepoznatu ženu koja im je prišla i počela da se buni: „Ja vas molim da me ne snimate! … Ne prilazite mi!…”, govorila je žena povišenim tonom dok je gurala rukama kameru.

U više navrata žena se zaustavila tik uz snimatelja i rukom pokušala da prekrije kameru. Snimatelj je tvrdio da ga je više puta udarila po ruci.

„Gospođo udarili ste me”, rekao je snimatelj više puta.

„Ma, pustite to”, odgovorila mu je tada nepoznata žena.

Kamera se od udaraca tresla, a zvuk udaranja čuo se na snimku.

„Nemojte udarati. Ne snima Vas”, govorila je novinarka.

Nepoznata žena je, međutim, nastavila da zamahuje prema snimatelju i opremi.

Ovaj napad nalazi se u bazi NUNS-a i nije prijavljen Tužilaštvu.

CINS je upotrebom alata veštačke inteligencije PimEyes uspeo da utvrdi identitet žene koja je ometala ekipu N1. Reč je o Radmili Kočović, članici glavnog odbora Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca.

Na fotografijama koje smo uz pomoć PimEyes pronašli, Kočović je u društvu ministara za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – najpre Nikole Selakovića, pa Nemanje Starovića, a potom i Milice Đurđević Stamenkovski. Na jednoj se nalazi i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Fotografije su nastale tokom različitih obeležavanja godišnjica ili polaganja venaca narodnim herojima, borcima i stradalima u vojnim sukobima.

Radmila Kočović u razgovoru za CINS objašnjava da se Udruženje bavi negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova i da je vrlo aktivno, a ona je tu jer joj je deda bio nosilac Albanske spomenice.

Ipak, u Pionirskom parku nije bila u ime Udruženja, već privatno, objašnjava za CINS. Osećala se neprijatno kada je videla snimatelja i kameru usmerenu ka njoj, jer nije znala ko je i zašto snima. Uz to nije znala da je mikrofon koji je novinarka nosila povezan za kameru.

„Ne volim iznenadne napade. Ako imate nešto, kažite mi: ’Dobar dan, izvolite, možemo da razgovaramo’. Meni nije problem da razgovaram“, rekla je Kočović.

Povodom snimka N1 na kome se kamera pomera dok snimatelj govori da ga Kočović udara po ruci, Kočović je u razgovoru za CINS rekla da nije udarila snimatelja i navela da je rukom pomerila objektiv kako bi mogla da prođe.

Ceo tekst možete pročitati na portalu CINS-a.