Da li izmene pravosudnih propisa ugrožavaju borbu protiv korupcije? (14)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je set pravosudnih zakona koje je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić, a koje je Skupština usvojila 28. januara. Zakoni su objavljeni u Službenom glasniku, a u njima se navodi da ih je Vučić potpisao 30. januara ove godine. Navodi se i da zakoni stupaju na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a da Zakon o sedištima i područjima sudova počinje da se primenjuje od 1. jula 2026.

Usvojene su izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Predlagač Mrdić tvrdi da će ovime pravosuđe biti efikasnije, dodajući da tužilaštvu i sudstvu trebaju ljudi koji su lojalni jednoj državi – Srbiji, kao i da svaki deo pravosudnog sistema treba da bude u službi građana. S druge strane, opozicija i eksperti iz oblasti pravosuđa ocenjuju da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava.

Evropska komisija (EK) pozvala je na hitnu reviziju izmena pravosudnih zakona ocenjujući da je reč o ozbiljnom koraku unazad u procesu evropskih integracija. "To potkopava nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol EK Gijom Mersije. On je naveo da su amandmani pripremljeni i usvojeni kroz ubrzan i netransparentan postupak, bez javnih konsultacija, te da su u suprotnosti sa ranijim reformama u Srbiji i njenim prethodnim obavezama da jača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštava.

Transparentnost Srbija smatra da će izmene pravosudnih zakona izgledno smanjiti mogućnost Tužilaštva za organizovani kriminal da istražuje sumnje na korupciju visokih javnih funkcionera. Posledice su utoliko teže jer učinak u gonjenju „visoke korupcije“ ni do sada nije bio zadovoljavajući, pri čemu se sve to dešava u situaciji kada je prvi put posle 30 godina jedan aktuelni ministar zvanično optužen za korupciju.

Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, koje je Narodna skupština usvojila 28. januara 2026, direktno će se odraziti na celokupan rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Ono sada, umesto 25 predviđenih, ima 20 tužilaca, od kojih je 11 upućeno iz drugih tužilaštava. U roku od 30 dana od početka primene izmenjenog Zakona, oni će biti vraćeni u svoja matična tužilaštva. Iako je hipotetički moguće da Visoki savet tužilaštva u međuvremenu uputi nove tužioce u TOK, na to se ne može računati zbog čestih blokada odlučivanja u ovoj instituciji.

Ove zakonske izmene su usledile posle uskraćivanja podrške policije i drugih organa izvršne vlasti u pojedinim tužilačkim istragama i ministarske najave preispitivanja potrebe da TOK uopšte postoji. Sve to je očigledno prouzrokovano otvaranjem istraga koje obuhvataju i neke aktuelne ili doskorašnje ministre.

Prilikom izmene svih pravosudnih zakona koji su izglasani na istoj sednici nije bilo adekvatne mogućnosti da se sagledaju sva značajna pitanja… Transparentnost Srbija smatra da će i pojedine druge izmene pravosudnih propisa imati štetnog efekta za borbu protiv korupcije. To se naročito odnosi na produženje dozvoljenog trajanja v.d. stanja u sudovima i tužilaštvima, brisanje pravila da se kolegijum javnih tužilaca izjašnjava o predloženom godišnjem planu i izveštaju o radu, kao i uvođenjem obaveze da Vrhovno javno tužilaštvo traži od ministra pravde saglasnost za bilo koji vid međunarodne saradnje, pri čemu rokovi i kriterijumi za davanje saglasnosti uopšte nisu propisani.

Kod pojedinih drugih zakonskih intervencija (npr. način izbora tužioca za visoko-tehnološki kriminal, osnivanje novih sudova i sudskih jedinica, odlučivanje o prigovorima javnih tužilaca) pruženi su neki argumenti za izmene, ali izglasana rešenja nisu ni najbolja, a pogotovo ne jedina moguća. Reč je o vrlo ozbiljnim pitanjima koja su morala biti razmotrena kroz konsultacije sa širokim krugom aktera, pre svega onih iz samog pravosuđa.

Prilikom ovih izmena prekršena i neka proceduralna pravila, navodi Transparentnost Srbija u svom saopštenju. Da je poštovan skupštinski Poslovnik, predložene izmene pojedinih zakona ne bi ni bile uvrštene u dnevni red, jer obrazloženje nije sadržalo sve obavezne elemente ili su bili navedeni očigledno lažni podaci – npr. da osnivanje suda neće prouzrokovati troškove za budžet.

Ovaj slučaj pokazuje da je neophodno izmeniti pravila rada Narodne skupštine. To je potrebno da bi se u svim budućim slučajevima sprečilo isključenje antikoruptivnih mehanizama u pripremi i razmatranju propisa time što će sporni zakon predložiti narodni poslanici.

Izvor: Cemaforum.rs/Transparentnost Srbija