Foto: Cemaforum-canva-AI-ilustracija
Kada korupcija postane osnov života jednog društva, odnosno kada korumpirani pojedinci (obično nosioci vlasti) neprihvatljivo, nemoralno ponašanje ugrade u politički, ekonomski i vrednosni sistem zemlje, pa to postane uobičajen, prihvatljiv način ponašanja govorimo o sistemskoj korupciji. Nažalost, ne govorimo samo, živimo je danas u Srbiji. Rečnik korupcije je serijal tekstova o najvažnijim pojmovima vezanim za ovu negativnu društvenu pojavu.
Prema Zakonu o zaštiti uzbunjivača, „uzbunjivač“ je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu.
Uzbunjivač može da saopšti informaciji poslodavcu, ovlašćenom organu ili da ih otkrije u sredstvima javnog informisanja i njemu je zakonom zagarantovana zaštita, odnosno, lice koje primi informacije od uzbunjivača, dužno je da štiti podatke o njemu.
Ipak, u praksi je teško zaštiti identitet uzbunjivača, jer odmah nakon prijave nepravilnosti, po nepisanom pravilu, „poslodavac“ angažuje sve resurse kako bi otkrio njegov/njen identitet, sa ciljem da uzbunjivač trpi posledice zbog otkrivanja informacije. Nakon razotkrivanja identiteta uzbunjivača, protiv njih se pokreću disciplinski postupci, slede otkazi sa posla, ali i krivične prijave.
Prema pisanju portala Pištaljka, uzbunjivači iz Veslačkog saveza Srbije ukazali su 2020. godine na nezakonitu smenu rukovodstva i nenamensko trošenje sredstava koje je potom usledilo. Umesto da dobiju zaštitu, protiv njih je pokrenut disciplinski postupak, a dvoje uzbunjivača je dobilo otkaze.
Poznat je slučaj Aleksandra Obradovića koji je u septembru 2019. godine medijima dostavio dokumente koji ukazuju na korupciju u preduzeću Krušik. On je uhapšen zbog iznošenja poslovne tajne u javnost, ali zbog pritiska javnosti pušten je iz pritvora. Međutim, protiv njega se i dalje vodi istraga i suspendovan je sa posla.
Katarina Petrović uhapšena je 3. jula prošle godine zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj time što je iz informacionog sistema MUP-a preuzela policijski izveštaj sa uviđaja saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovao bivši direktor Elektromreža Srbije i kum predsednik Srbije Nikola Petrović. Kasnije je optužba promenjena u kršenje Zakona o tajnosti podataka. Katarina Petrović čeka potvrdu oslobađajuće presude, ali protiv nje se još uvek vodi disciplinski postupak i nije vraćena na posao.
Advokat i član Komisije za žalbe Saveta za štampu Rodoljub Šabić kaže za NUNS da se, prema zakonu, status uzbunjivača dobija na sudu i da shodno tome, Aleksandar Obradović i Katarina Petrović nisu uzbunjivači.
“Suštinski, iako im je taj status uskraćen zbog navodnih, mislim nepostojećih, formalnih nedostataka, oni to jesu. Oni su u javnom interesu ukazali na nezakonitosti u svojim sredinama, na kršenja zakona i prikrivanje činjenica u privatnom interesu moćnih pojedinaca ili grupa i to dokumentovali iako su bili svesni da zbog toga mogu biti izloženi i vrlo ozbiljnim neprijatnostima”, objašnjava Šabić.
Kako kaže, institucije su odgovorne zato što oni nemaju status uzbunjivača, jer im nije prioritet da štite javni interes, već političke „elite“ i njima bliska lica.
“U skladu sa tim, cilj delovanja je zastrašivanje, i to ne samo konkretno maltretiranih već i svakog kome slično ponašanje padne na pamet. Tome su služili i spektakularno hapšenje Aleksandra Obradovića, svojevremeno podržano odurnom kampanjom funkcionera vlasti i tabloida u kojoj je etiketiran kao strani plaćenik, izdajnik, špijun i munjevito hapšenje, suspendovanje i optuženje Katarine Petrović”, navodi advokat.
On dodaje da su oboje bili maltretirani i suspendovani na poslu, što je vrlo jasna i ozbiljna preteća poruka svakom ko bi došao na ideju da ukaže na kršenje zakona.
“To je ujedno objašnjenje za mali broj uzbunjivača kod nas, kao i za činjenicu da se Srbija jako loše kotira ne evropskim i svetskim listama korupcije i organizovanog kriminala”, navodi Šabić.
Veoma su retki primeri da se sudski postupci okončaju po prijavi uzbunjivača, a i u tim slučajevima prijavljeni funkiconeri nisu imali ozbiljne posledice. U slučajevima u kojima su se otkrića uzbunjivača odnosila na više predstavnike vlasti, nema primera da je neko osuđen. Takođe nema primera da nije bilo otpora prema uzbunjivačima, bez obzira da li iznose informacije o korupciji lokalnih inspektora zbog parking kazni ili ministara zbog trgovine oružjem. Trpeli su mobing, profesionalnu degradaciju i na kraju se, u najvećem broju slučajeva, suočavali sa otkazom.
Izvor: Cemaforum.rs
