Foto: Cemaforum/arhiva

Agencija za bezbednost saobraćaja pokrenula je izradu Nacrta Akcionog plana za sprovođenje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period 2026-2028. godine. Prema podacima iz Strategije o bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2030. godine, prosečne godišnje društveno-ekonomske posledice (troškovi, gubici i štete) saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji iznose oko 4,1 milijardu evra.

Agencija za bezbednost saobraćaja obavestila je javnost da je pokrenuta izrada Nacrta Akcionog plana za sprovođenje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period 2026–2028. godine. Agencija je uputila poziv svim zainteresovanim stranama - institucijama, organizacijama civilnog društva, stručnoj javnosti, privredi, jedinicama lokalne samouprave i drugim ciljnim grupama - da aktivno učestvuju u konsultativnom procesu povodom izrade Nacrta Akcionog plana, dostavljanjem predloga, sugestija i komentara putem portala „E-konsultacije“.

Na portalu E-konsultacije se podseća da je Vlada Republike Srbije usvojila Prvu nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja na putevim Republike Srbije za period 2015. do 2020. godine sa, kako se navodi - "ciljem delotvornog upravljanja bezbednošću saobraćaja, zasnovanog na nauci i podacima".

"U prvoj strategiji bili su definisani sledeći, vrlo izazovni ciljevi i to:

• 1) da u saobraćaju nema poginule dece od 2020. godine;
• 2) da se prepolove: godišnji broj poginulih, broj teško povređene dece, broj teško povređenih lica u 2020. godini i
• 3) da se prepolove ukupni, godišnji društveno - ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u 2020. godini, u odnosu na 2011. godinu", navedeno je.

Procenjeno je bilo da će realizacijom mera iz prve nacionalne strategije biti spasen 2.121 život, odnosno smanjen broj za 9.528 teško povređenih lica i time ostvarena ukupna ušteda od najmanje 926,6 miliona evra.

"Prosečne godišnje društveno-ekonomske posledice (troškovi, gubici i štete) saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji iznose oko 4,1 milijardu evra."

Strategija o bezbednosti saobraćaja 2023- 2030.

Ciljevi te prve nacionalne strategije nisu dostignuti - u saobraćajnim nezgodama je nastradalo znatno više ljudi.

"Naime, u periodu od 2016. do 2020. godine, bilo je za 730 poginulih lica (od kojih 66 poginule dece) i 5.122 teško povređenih lica više nego što je prognozirano prethodnom strategijom", ukazuje se, između ostalog u Strategiji o bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2030. godine, na portalu E-konsultacije.

Stepen dostizanja zacrtanih ciljeva analiziran je u pogledu indikatora bezbednosti saobraćaja i posledica saobraćajnih nezgoda.

Nisu, kako se navodi, dostignuti zacrtani ciljevi u pogledu indikatora performansi sistema bezbednosti saobraćaja. Najlošije vrednosti indikatora su: procenat upotrebe sigurnosnog pojasa na zadnjem sedištu (samo 19,1%, umesto 85%), procenat vozača putničkih automobila pod dejstvom alkohola (0,68%, umesto 0,10%), procenat prekoračenja brzine (51,1%, umesto 19%) i procenat upotrebe sistema zaštite za decu (samo 48,7%, umesto 96%).

"Rezultati pokazuju da se učesnici u saobraćaju na putevima Republike Srbije ponašaju nebezbedno kada je u pitanju upotreba sigurnosnog pojasa na prednjem sedištu, upotreba sigurnosnog pojasa na zadnjim sedištima (svega 19,1% u 2019. godini), kao i upotreba auto-sedišta za decu, starosti do 12 godina, u odnosu na učesnike u saobraćaju na putevima odabranih zemalja Evrope. Nešto povoljnije je stanje kada je u pitanju indikator „procenat prekoračenja brzine u naselju od strane putničkih automobila”. Naime, veći procenat prekoračenja je u Velikoj Britaniji (52%), Izraelu (58%) i Irskoj (68%)", navodi se u Strategiji o bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2030. godine, na portalu E-konsultacije.

Posledice saobraćajnih nezgoda

Broj poginulih u 2020. godini nije prepolovljen što je bio cilj prve nacionalne strategije, već je manji za jednu trećinu u odnosu na 2011. godine.

U periodu od 2016. do 2020. godine, bilo je za 730 poginulih lica (od kojih 66 dece) i 5.122 teško povređenih lica više nego što bi bilo da su dostignuti ciljevi, upozorava se u Strategiji 2023-2030.

Javni rizik smrti u saobraćaju u Republici Srbiji smanjio se sa 90 poginulih na milion stanovnika u 2010. godini, na 77 poginulih lica na milion stanovnika u 2019. godini. Međutim, kako se ukazuje - "ovo je znatno više od javnog rizika smrti u saobraćaju u EU (51 poginulo lice na milion stanovnika, u 2019. godini), kao i od najuspešnijih zemalja Evrope".

Najviše su, ukazuje se, ginuli i teško povređeni vozači i putnici u putničkim automobilima, a zatim pešaci, biciklisti i motociklisti.

"Najvažniji cilj prve nacionalne strategije, da nema poginule dece u saobraćaju od 2020. godine nije u potpunosti ostvaren. U proseku je poginulo 14 dece na putevima Republike Srbije, što je smanjenje za 35 odsto u odnosu na 2011. godinu. Javni rizik smrti dece (broj poginule dece na milion dece starosti do 17 godina) u Republici Srbiji u periodu od 2016. do 2019. godini u proseku iznosi 19,5, dok je EU prosek 16. Javni rizik smrti dece u Srbiji u periodu od 2016. do 2018. godine kretao se od 20 i više poginule dece", ukazuje se u Strategiji 2023-2030.

Ukupni godišnji društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda

Ukupni godišnji društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u 2020. godini, nisu prepolovljeni u odnosu na 2011. godinu, što je bilo definisano kao opšti cilj prve nacionalne strategije.

U nedostatku zvanične nacionalne metodologije, za proračun troškova saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji u 2019. godini, korišćena je metodologija Evropske komisije za procenu ukupnih društveno-ekonomskih posledica saobraćajnih nezgoda.

"Prema ovoj metodologiji, trošak jedne saobraćajne nezgode sa poginulim licem iznosi 3.273.909 evra, trošak jedne saobraćajne nezgode sa teško povređenim licem iznosi 498.591 evra, dok trošak jedne saobraćajne nezgode sa lakše povređenim licem iznosi 38.514 evra. Ukupni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji u 2019. godini iznosili su 4.061.943.660 evra (4,1 milijarde evra)", navodi se u Strategiji 2023-2030.

Uzimajući u obzir da je ukupni bruto domaći proizvod (BDP) Republike Srbije za 2019. godinu iznosio 46,1 milijardi evra, dolazi se do zaključka da je udeo troškova saobraćajnih nezgoda u ukupnom BDP-u Republike Srbije 8,8 odsto.

Poredeći Republiku Srbiju sa ostalim zemljama Evrope, zaključuje se da Republika Srbija ima najveći udeo ukupnih troškova saobraćajnih nezgoda u ukupnom BDP-u.

"Koristeći ovu metodologiju, Republika Srbija je, zbog saobraćajnih nezgoda, u petogodišnjem periodu, izgubila ukupno 20,5 milijardi evra, odnosno u proseku oko 4,1 milijardu evra godišnje, što pokazuje da nisu dostignuti ciljevi iz prve nacionalne strategije", ukazuje se u Strategiji 2023-2030.

Bezbednost vozila

U Srbiji je, 2020. godine, bilo registrovano 2.560.000 motornih vozila, od čega 2.134.000 putničkih vozila, 255.904 teretnih vozila, 9.900 autobusa i ostalih.

U periodu od 2011. do 2020. godine, broj putničkih vozila je povećan za 29 odsto, a stepen motorizacije se povećao sa 232 na 314 putničkih automobila na hiljadu stanovnika (PA/1000), odnosno za oko 35 odsto.

U Evropskoj uniji je, u 2019. godini, stepen motorizacije bio 569 PA/1000 stanovnika.

U narednom periodu, kako se ukazuje, treba očekivati da će se stepen motorizacije značajno povećati.

Starost vozila

Na kraju 2020. godine prosečna starost registrovanih putničkih vozila u Srbiji je bila 17,3 godina i ova starost se povećava.

"Naime, u 2018. iznosila je 16,4 godine, a u 2016. godini bila je 15,6 godina. Prosečna starost putničkih vozila u zemljama EU, u 2019 godini, bila je 11,5 godina (kretala se u rasponu od 16 godina u Rumuniji, do 6,5 godina u Luksemburgu)", navodi se u Strategiji 2023-2030.

U Republici Srbiji, putnička vozila mlađa od šest godina čine samo sedam odsto voznog parka (u EU, oko 44 %), dok putnička vozila starija od 10 godina čine 76% voznog parka (u EU oko 35%).

Čak 36 odsto putničkih vozila je starije od 15 godina.

Dodatno, postoje značajne razlike u kvalitetu i starosti voznog parka u različitim regionima, tako da je, u pojedinim regionima, prosečna starost putničkih vozila preko 20 godina.

"Vozila sa ovakvom starosnom strukturom nemaju savremene pakete opreme koja doprinosi smanjivanju rizika i posledica saobraćajnih nezgoda. Starost vozila je obeležje vozila koje je veoma povezano sa nastankom i težinom posledica saobraćajnih nezgoda. Kritična granica starosti vozila posle koje značajno rastu posledice nezgoda je 15 godina", ukazuje se u Strategiji 2023-2030.

S obzirom na prosečnu starost vozila u Republici Srbiji od preko 16 godina, starost vozila je najznačajnije obeležje vozila koje doprinosi riziku i posledicama saobraćajnih nezgoda.

Problem sa traktorima

Poseban problem predstavljaju starost i stanje traktora.

Od popisanih oko 450.000 traktora, registrovano je samo 188.000. Oko 95 odsto traktora starije je od 10 godina, dok je preko 86 odsto traktora starije od 20 godina. Ovo zahteva definisanje dodatnih mera i aktivnosti za unapređenje bezbednosti traktora", navodi se u Strategiji 2023-2030..

Velika starost vozila ukazuje na malu primenu novih tehnologija na vozilima koja se uvoze i koja su u upotrebi u Republici Srbiji.

Kupovna moć građana umnogome utiče na prosečnu starost voznog parka, a samim tim i prisutnost relativno zastarelih tehnologija.

Izvor: N1