Foto: Cema/Luka

Društvena klima, socijalni jaz, usporene reforme u oblasti vladavine prava čini da se građani osećaju nemoćnim u borbi protiv korupcije. Stoga ovaj serijal tekstova ima za cilj da otvara kanale građanskim inicijativama, posebno mladima, da se masovnije i efektnije suprotstave korupciji i da na jasan način izraze stav da je zloupotreba javnih resursa praksa koju građani neće tolerisati.

Šta je pregovaranje?

U kontekstu javnih nabavki pregovaranje može da se opiše kao proces postizanja sporazuma o isporuci dobara, usluga ili radova koji odgovara potrebama naručioca na osnovu ugovora kroz strukturirane razgovore između naručioca i ponuđača.

Pregovaranje u kontekstu javnih nabavki mora uvek da se sprovodi na način koji obezbeđuje jednak tretman i transparentnost i koji je u skladu sa opštim načelima koja važe za javne nabavke.

Pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva

Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda ako u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije sve neprihvatljive ponude, zatim u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode dobara, usluga ili radova nije moguće unapred proceniti vrednost nabavke ili u slučaju nabavke usluga, ako je priroda tih usluga takva da se njihove specifikacije ne mogu dovoljno precizno utvrditi.

Pregovarački postupak bez objavljivanja poziva

Kako se ovom vrstom postupka drastično smanjuje konkurencija, uslovi za njegovo sprovođenje su u neku ruku rigorozniji i drastičniji, a kako bi se sačuvala jednakost ponuđača. Za razliku od pregovaračkog postupka sa objavljivanjem poziva, kod ove vrste postupka naručilac je dužan da od Uprave za javne nabavke zatraži mišljenje o osnovanosti, pa se svodi na minimum opasnost od zloupotrebe naručioca i primene ove vrste postupka kada za to nisu ispunjeni uslovi predviđeni zakonom.

Kako se u slučaju korupcije može alarmirati javnost?

Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki ili bilo koje drugo lice angažovano kod naručioca, kao i svako zainteresovano lice može se obratiti i javnosti ako:

1) je podnelo prijavu ovlašćenom licu naručioca ili nadležnom organu, ali u primerenom roku nije preduzeta nijedna aktivnost povodom podnete prijave;

2) državni organ nadležan za borbu protiv korupcije ili nadležno tužilaštvo nije preduzelo nijednu aktivnost u roku od mesec dana od dana podnošenja njegove prijave;

3) je podnelo prijavu građanskom nadzorniku, a građanski nadzornik ga ne obavesti o preduzetim merama.

U slučajevima van navedenih nije dozvoljeno alarmirati javnost, jer bi se to moglo tretirati kao ometanje istrage i drugih postupaka koji se mogu voditi protiv ovakvih lica, odnosno, može se alarmirati javnost ukoliko je predmet nabavke naročito značajan za poslovanje naručioca ili za interese Republike Srbije.

Sprovođenje postupaka javnih nabavki u vanrednom stanju

Svi učesnici u postupcima javnih nabavki su tokom proglašenog vanrednog stanja u obavezi da postupaju u svemu u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama (ZJN), uključujući i rokove za podnošenje ponuda, postupak javnog otvaranja ponuda, vršenje uvida u dokumentaciju o sprovedenom postupku od strane zainteresovanih ponuđača i dr. Pored navedenog, preporuka je da naručioci, dok traje vanredno stanje, ne pokreću nove postupke javnih nabavki, sve dok se ne steknu uslovi sa potpunu primenu odredaba ZJN.

Poslednjih godina se mnogo priča o korupciji u sistemu javnih nabavki. Kako funkcioniše taj sistem kod nas a kako u Evropi?

Osnovni cilj javne nabavke jeste da naručilac izabere ponudu koja će na najbolji način zadovoljiti njegove potrebe kako svojim svojstvima i kvalitetom, tako i što će biti isporučena u pravo vreme i po odgovarajućoj ceni. Time se ostvaruje osnovni cilj javne nabavke, a to je da naručilac dobije tzv. „vrednost za novac“, odnosno ekonomski najpovoljniju ponudu. Poslednjih godina u Srbiji ključne slabosti sistema ogledale su se u odsustvu provere celishodnosti planova nabavki državnih organa i drugih naručilaca, nedostatka ikakve kontrole izvršenja ugovora, „nedodirljivosti“ poverljivih nabavki, neadekvatnog status tela koje je zaduženo za zaštitu prava ponuđača, itd.

U Evropskoj uniji, postupci javnih nabavki su usaglašeni u svim zemljama članicama i podležu strogoj kako internoj tako i kontroli od nezavisnih revizorskih tela koja prate i kontrolišu trošenje budžetskih sredstava na svim nivoima. Ponuđačima se obezbeđjuje da budu informisani na vreme (uglavnom na početku budžetske godine) o planovima javnih nabavki svih velikih ponuđača, harmonizovani su tehnički standardi za ponude i povećana konkurencija i pooštreni kriterijumi za zaključivanje postupaka neposrednim pogađanjem (sa samo jednim ponuđačem) i u restriktivnom postupku (sa ograničenim brojem ponuđača), koji su pravo žarište korupcije.

 Izvor: Cemaforum.rs