Daleko potrebna, daleko od dostupne: Psihološka pomoć u Srbiji na margini zdravstvenog sistema

Zašto u Srbiji na 100.000 stanovnika ima svega dva psihologa? Odgovor na to, kao i na pitanje zašto je u Srbiji psihološka pomoć nedovoljno dostupna nije jednostavan. Razlozi se nalaze u odnosu države i građana prema mentalnom zdravlju, a potom i obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Naposletku, moramo se zapitati i kakav je položaj psihologa i psihološkinja na tržištu rada i koliko njihov rad iziskuje vremena i novca. U potrazi za odgovorima, obratili smo se dvema psihološkinjama, piše portal Mašina.rs.

USrbiji na 100.000 stanovnika ima manje od dva psihologa u ustanovama primarnog sistema zdravstvene zaštite, pokazuju podaci zdravstveno-statističkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje Batut. U Srbiji u okviru ustanova primarne zdravstvene zaštite radi 123 psihologa.

Istraživanje Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN) pod nazivom „Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške“, pokazalo je i da se trećina stanovništva Srbije može smatrati psihički ugroženim.

Rezultati istraživanja pokazuju i da je veliki procenat onih koji se nisu obratili za pomoć, iako imaju izražene psihičke tegobe. Pokazalo se i da tome da li će se osoba obratiti za pomoć kada joj je pomoć potrebna značajno doprinosi nepovoljnija finansijska situacija osobe, kao i samostigmatizacija, odnosno sklonost osobe da obraćanje za stručnu pomoć doživi kao lični neuspeh.

Nedostatak psihologa, finansijske prepreke privatnog lečenja, nedovoljno dobra edukacija stanovništva po pitanju mentalnog zdravlja uzrok su jaza između potrebe za psihološkom podrškom i njene dostupnosti i pristupačnosti.

Zašto nemamo dovoljno psihologa i edukacije o mentalnom zdravlju, koje su posledice toga i kakav je položaj psihologa na tržištu rada, razgovarali smo sa psihološkinjama Anom Mirković i Marijom Erić i sa volonterkom Centra Srce, Sofijom Udicki.

Stigma – uzroci i posledice

Pored nedostupnosti, samostigmatizacija je samo jedan od razloga zašto veliki broj ljudi u Srbiji ne traži pomoć i kada im je potrebna.

Sofija Udicki iz Centra Srce za Mašinu navodi se se stigma na sličan način manifestuje kod većine ljudi.

„Ponekad je to samo strah od nepoznatog, manjak pravih informacija, nemogućnost da se stavimo u cipele drugog, forsiranje narativa da onaj kojeg ponekad duša mnogo zaboli je slabić, a ne samo čovek“, ističe Udicki.

Psihološkinja Ana Mirković uviđa da je u Srbiji dugi niz godina postojala tendencija da se mentalni izazovi i psihičke teškoće stigmatizuju, da se o njima ne govori, da se ne razmatra traženje stručne pomoći.

„Ipak, u poslednjih nekoliko godina primećuje se rast svesti o važnosti mentalnog zdravlja, posebno među mladima koji žive u urbanim sredinama, što je ohrabrujući signal za promene u u društvu, kulturi i definisanju nekih novih zdravstvenih politika“, smatra Mirković.

Isto zaključuje i Udicki – kako ona dodaje, posebno se na društvenim mrežama sve više razgovara o temi mentalnog zdravlja i svim podgrupama tog pojma, ali u isto vreme se na svakodnevnom nivou, u nekim životnim svakodnevnim pričama oseti stegnutost i nesigurnost kada se pominje nešto u vezi toga kako se zapravo osećamo.

„Centar Srce je mesto koje je ljudima u regionu dostupno kao poverljiv, anoniman, i besplatan prostor za razgovor tako da se radujemo što na taj način možemo doprineti mentalnom zdravlju zajednice, tako što ćemo u razgovoru sa korisnicima pokazati otvorenost i razumevanje za bilo koju temu ili osećanje koje tišti“, podseća Udicki.

Pored razgovora, Centar Srce se na mrežama aktivno bavi edukacijom o mentalnom zdravlju, učestvuju na tribinama, uličnim akcijama, okruglim stolovima gde se diskutuje o mentalnom zdravlju pa i fenomenu samoubistva.

Kako Udicki dodaje, Srce sledi želju da živimo u društvu sa manje stigme oko ovakvih problema i više razumevanja i empatije.

„Stigmu često potpiruje i neetičko izveštavanje medija o problemima mentalnog zdravlja i drago nam je što je u poslednje vreme ta tema sve značajnija, te se zahvaljujemo što ovom prilikom podsećamo da smo tu, za sve one koje neki teret pritiska, i koji imaju potrebu za razgovor o svojim osećanjima“, ističe Udicki.

Besplatna pomoć

Centar Srce je dostupan svakog dana, pa i praznicima, od 14 do 23h, a do 27. decembra od 23 do 3 sata iza ponoći petkom i subotom. Možete im se obratiti na telefon 0800-300-303, email: vanja@centarsrce.org. Svi pozivi su anonimni.

Tu je i besplatno psihološko savetovalište u Domu omladine Beograda – Makedonska 22/IV, Beograd; Dežurni psiholog: 064/3925300; www.domomladine.org/radionice

Centar za mentalno zdravlje (besplatno, bez uputa i knjižice) – Beogradjanka (20. sprat), Masarikova 5, Beograd; svakog radnog dana od 9 do 18 ; 011/ 3612-467; 064/8652520

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva – Telefon: 011/7777000 Svi pozivi su anonimni.

Ceo tekst možete pročitai na portalu Mašina.rs.