Tender za nadzor na Makišu „kao nacrtan“ za jednu firmu, inženjeri zbunjeni traženim ispitivanjima

Kompanija AG – UNS Arhitektonsko-građevinski institut Novi Sad svima je postala poznata posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, kao firma koja je bila i ostala deo konzorcijuma za stručni nadzor nad izvođenjem radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Novi Sad – Subotica – državna granica, zadužena zadužena za kontrolu kvaliteta ugrađenog materijala.

Samo u ovoj godini kompanija koju kraće nazivaju AG Institut dobila je posao na 25 tendera. Vrednost tendera varira od pet miliona dinara pa sve do onih preko milijardu dinara. Ukupno, samo u ovoj godini firma je reklo bi se nagrađena za svoj rad pa se to očitava u preko 1,7 milijardi dinara vrednim tenderskim ugovorima, piše Nova ekonomija.

Da li će se u nizu tendera na koje se AG Institut prijavio biti i tender koji je raspisala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda za pružanje usluge ”Fidik inženjer i nadzor nad izvođenjem radova na izgradnji saobraćajnica i infrastrukture na lokaciji Makiško polje“?

Od izvora saznajemo da je tender pisan tako da samo AG može da učestvuje, jer ”samo ta kompanija ima te licence”.

Vrednost ove nabavke je 400 miliona dinara bez PDV-a prema javno dostupnoj dokumentaciji. Predmet nabavke je izgradnja novih saobraćajnica i infrastrukture.

Kao što Zakon o javnim nabavkama dozvoljava, naručilac (u ovom slučaju Direkcija) može da definiše kriterijume za izbor privrednog subjekta, kojim se uže definiše šta ponuđač treba da zadovolji u postupku javne nabavke. Od izvora koji je po profesiji građevinski inženjer, koji je želeo da ostane anoniman, saznajemo da „prema tenderskoj dokumentaciji uglavnom može da se nasluti u kom smeru će ići cela procedura“.

Naime, ovi kriterijumi u javnim nabavkama često su predmet spekulacija o potencijalnim nameštanjima. Zakon kaže da kriterijumi moraju biti u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke a naručilac ponekad svojim postupcima, izlazeći iz okvira Zakona kad definiše uslove, zaista ostavi malo prostora za spekulacije.

Navode koje ističe naš izvor uspeli smo da potvrdimo od strane još jednog građevinskog stručnjaka koji je želeo da ostane anoniman, kao i od strane Danijela Dašića, građevinskog inženjera koji u detaljnom pregledu dokumentacije ističe upravo stavke koje navode naši izvori.

“Ukratko, u najvećem delu traženi parametri predstavljaju standardne zahteve za sertifikate i akreditacije, dok je specifikacija i opis pojedinih kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta u jednom delu vrlo diskutabilan, zbog neobrazloženog prebacivanja na ASTM standarde, sa jedne strane, i zahteva za ispitivanje već urađenih betonskih elemenata, što je u najmanju ruku, čudno”, kaže Dašić.

U našem slučaju tenderskom dokumentacijom je definisan obim akreditacije laboratorije.

„Obzirom da se Obimom usluga u okviru tenderske dokumentacije ne zahteva da se vrše permanentna kontrolna ispitivanja, odnosno navodi se da Inženjer po potrebi sprovodi kontrolna ispitivanja u nezavisnoj laboratoriji, nije jasno zašto je Tenderskom dokumentacijom definisan obim akreditacije. Prostom proverom laboratorija i akreditacija (državno telo ATS) nama su privukla pažnju 4 ispitivanja čiju sertifikaciju poseduje samo jedna firma u Srbiji, AG Institut. Među zahtevanim ispitivanjima, traže se dva ispitivanja metala – armature pod rednim brojem 34 i 35, a po našim saznanjima to zapravo nisu ispitivanja armature tojest metala. Umesto toga, navedena ispitivanja se odnose na određivanje položaja, prečnika i korozije armature u već korišćenim konstrukcijama. Sam naziv standarda „traženje korozije armature“ ne upućuje na novoizgrađenu konstrukciju, osim ako ne Investitor planira da koristi korodiranu aramaturu prilikom izrade svih novih objekata navedenih u opisu radova (što je naravno zabranjeno). Koliko je nama poznato te dve metode koriste se samo u slučaju istražnih radova i procene stanja starih objekata“, objašnjava naš izvor.

Prostijim jezikom rečeno, tenderom se zahtevaju ispitivanja postojeće ili stare konstrukcije, a raspisan je tender za izgradnju novih konstrukcija.

Ovde zahtevane metode očigledno su navedene sa nekom namerom koja nije jasno definisana u Tenderskoj dokumentaciji, veruje naš izvor. Pored dve navedene metode (jedna američka, a druga britanska), navode se metode ispitivanja šipova i sitnozrnog materijala prema američkim standardima i propisima.

„Nije najjasnije zašto se od Inženjera zahteva da obimom akreditacije ima ispitivanje šipova, jer je poznato da to specifično ispitivanje isključivo radi izvođač radova“, kaže za Novu ekonomiju jedan od građevinskih inženjera. „Te metode ispitivanja su američke i ne koriste se u Evropi“, dodaje.

Dakle, postoje četiri stavke koje su prema inženjerima sporne, a zahtevaju se tenderom. One pod rednim brojem 14 i 23 se odnose upravo na ASTM standarde koji nisu uobičajeni u Srbiji, a pod brojem 34 i 35 su zahtevi koji se odnose na ispitivanje postojećih konstrukcija, kojih kako kažu, u Makišu nema.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Nova ekonomija.