Foto: Cemaforum

Od izraza “ekonomski tigar“ došli smo do „ekonomski tigar jede svoju decu“ i to je pravo značenje posmatrajući stanje u Srbiji poslednju deceniju. Od razvoja društva dobili smo destabilizaciju, urušavanje poverenja u institucije, puko preživljavanje uz vladavinu kriminalnih struktura i strah ko je sledeći ispod „nadstrešnice“.

Razvijenom državom se smatra suverena država koja ima jaku i stabilnu ekonomiju, naprednu tehnološku infrastrukturu, jasno definisane socijalne usluge, vladavinu prava i pravde, transparentan rad institucija, a Srbija u ovom trenutku nema ni to R od razvijenosti.

Suverenost se izgubila “okupcijom” Kosova, a polako se gubi i “okupacijom” istočne Srbije gde već postoje naselja koja su, po rečima meštana, u potpunosti pod kontrolom kineskih investitora. Novoizgrađena infrastruktura se urušava pod teretom korupcije, socijalne usluge su uslovljene podrškom vladajućoj stranci, vladavina prava postoji na papiru, a institucije su transparentne koliko i mrak u planini bez meseca i zvezda. A ekonomijom ćemo se posebno pozabaviti i novonajavljenim sniženjem cena.

Kroz pitanje da li možemo namiriti osnovne životne potrebe i kolika je kupovna moć ljudi može se sagledati jedna dimenzija ekonomskog razvoja države. Vlast u Srbiji insistira na privrednom rastu koji je, kako kažu, ostvaren prethodnih godina, a glavno pitanje jeste možemo li ga mi realno osetiti?

Ako posmatramo rast cena osnovnih životnih namirnica od 2014. godine do danas, sve je poskupelo osim piletine čiju je cenu je kontrolisala Uredba Vlade iz 2022. godine.

Izvor: RZZS

Zarade jesu rasle brže od rasta troškova hrane - minimalna je porasla za oko 70 procenata, a prosečna za oko 50. Ali šta to znači za kupovnu moć građana, koliko je ona realno rasla?

Izvor: RZZS

Na primer „sa prosečnom zaradom 2014. godine mogli ste da kupite 765 kilograma krompira, a ove 856. Razlika u količini krompira je za oko 12 odsto“, navodi se u istraživanju Vladimira Simovića iz Centra za politike emancipacije koje obuhvata period od 2014. do 2025. godine.

U proseku, kupovna moć stanovništva, ako poredimo prosečni rast zarada i cena osnovnih životnih namirnica, povećala se tek za nešto više od 10% u poslednjih 11 godina. Međutim to je samo jedan segment u kome nisu uračunati svi drugi troškovi.

 Dakle, “privredni rast” u periodu od 2014. do 2025. realno beleži desetak procenata.

Marže u trgovinskim lancima udvostručene su sa oko 18 na 36 odsto, pri čemu prednjači  Delhaize, vlasnik Maksija i Tempa, čije marže dosežu i do 45 odsto. Ovaj podatak se nalazi u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije kako prenosi portal Mašina.rs.

Podsećamo da je ovo drugi pokušaj državnih organa da zaustavi rast cena. Prvi je bio u oktobru 2024. kada je ondašnji premijer, Miloš Vučević, najavio da će Narodna banka Srbije i BIA “biti uključene u istragu o zidanju cena“. Međutim, ta istraga nikada nije sprovedena.

U drugom pokušaju predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, tvrdi da će sniženje cena osnovnih artikala biti regulisano Uredbom Vlade Republike Srbije koja bi trebalo da stupi na snagu 1. septembra.

Od tog datuma, kako je navela ministarka trgovine, Jagoda Lazarević, 24 trgovinske kompanije će biti u obavezi da usklade cene sa donetom uredbom.

Međutim, građani smatraju da će najnoviji paket ekonomskih mera biti samo prividno zaustavljanje inflacije, a da će trgovinski lanci naći modele da izbegnu gubitke, dok ekonomski stručnjaci tvrde da je ceo koncept deo populističke politike državnog vrha i već oprobana predizborna strategija.

Autor: Cemaforum.rs