Foto: Zoran Spahić/Danas.rs

Olako se prešlo preko upozorenja državnog revizora s kraja prošle godine, da ne postoji jedinstven registar preduzeća u kojima republika Srbija ima udeo u vlasništvu, piše Danas.

Revizor je podsetio i da je Srbija u procesu pridruživanja EU preuzela obavezu da uradi strategiju za upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu, čiji je preduslov upravo registar državnog udela u firmama i da je bez ta dva dokumenta nemoguće izvršiti kontrolu svrsishodnosti poslovanja u tim kompanijama.

Strategija je trebalo da bude završena do 1. jula, a nije. Rađena je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), ali u kojoj je fazi izrada tog dokumenta i najvažnije detalje nismo uspeli da saznamo.

„Rok je produžen (s obzirom na epidemiju Covid-19) i rad vlade – uz podršku EBRD – je u toku“, kažu u EBRD-u.

Tako da dosadašnjim nedoumicama dodajemo još jednu: Ko u stvari, radi strategiju? Ekonomski analitičari inače ne pridaju preveliki značaj tom dokumentu jer ne očekuju da će, ma šta pisalo u njemu, biti i primenjen.

Boža Drašković sa Instituta ekonomskih nauka, podseća da je pre nekoliko godina usvojen Zakon o preduzećima koji je relativno korektno definisao oblast upravljanja državnim firmama kao i obavezan konkurs za izbor direktora.

Međutim, godinama srpskim državnim firmama upravljaju vršioci dužnosti izabrani direktnim uticajem vlasti.

– Suština izrade strategije je da strategije ne bude, a i kada je bude, da se izigrava kao i pomenuti zakon, tako da javna preduzeća i dalje ostanu u poziciji slobodnog lovišta za političke uticaje. To je jedan aspekt. Drugi je odgovornost članova nadzornih, upravnih odbora za donošenje poslovnih, investicionih odluka, za formiranja cena, strategije razvoja na tržištu i sl. Upravljački organi su takođe politički strukturirani i to ne bi bio problem ukoliko se postave stručni ljudi i ako snose odgovornost za odluke. Podsetiću vas da su Privredna banka Beograd, Univezal banka, Agrobanka, otišle u stečaj a da članovi upravnih odbora nisu snosili nikakvu odgovornost za donete odluke iako su primali veoma lepe apanaže za svoje uloge u upravljačkim telima – kaže Drašković.

Dodaje da bi odgovornost morala da obuhvati i one koji su političkom funkcijom bili određeni da postavljaju te upravne odbore.

Strategija bi morala da daje odgovore na takva pitanja, ali i na način utvrđivanja stručnosti, kako će se vrednovati prethodno upravljačko iskustvo i kako ocenjivati efekti tog upravljanja u konkretnom preduzeću, dok bi naknade članovima uprave trebalo vezivati za uspešnost poslovanja.

Opširnije pročitajte na Danas.rs