“Ako nećeš ti da radiš ima ko hoće” – poslodavci i država protiv domaćih radnika

Čuvena rečenica većine poslodavaca – “ako nećeš ti da radiš ima ko hoće” izgleda da je počela da se “obija o glavu” kako poslodavcima tako i radnicima. Sve je više stranaca zaposlenih u Srbiji a mladi i radno sposobni ljudi odlaze “trbuhom za kruhom”.

Prosečna plata u Srbiji obračunata u maju 2025. iznosila je oko 107 000, dok je medijalna zarada iznosila 84 000 dinara što znači da je 50 odsto zaposlenih u celoj zemlji primilo manje od 84 000 dinara. Prosečna potrošačka korpa za april 2025. iznosila je 109 272 pokazuju podaci Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.

Na portalima se nižu vesti da je u regionu i u Srbiji sve je veća potražnja za kvalitetnim radnicima, a sve je manje onih koji traže posao. U odnosu na prošlu godinu za sedam odsto smanjen je broj ljudi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i ima ih oko 344.000. Podjednako nam nedostaju i visoko i nisko obrazovani radnici, a najveći deficit beleže građevinski, uslužni, poljoprivredni i IT sektor, piše RTS.

Ipak onda dolazimo do paradoksa, visoko obrazovani ljudi, sa višegodišnjim radnim iskustvom ne mogu da se zaposle. Bilo da su nezaposleni ili prosto traže bolji posao, konkurišu i niti dobiju odgovore niti budu pozvani na razgovor.

Dušica (pravo ime poznato redakciji) navodi za naš portal da iako ima visoku stručnu spremu, decenijsko iskustvo u različitim poslovima komercijale i marketinga, ne može da dođe do posla.

„Na razgovoru u NSZ mi samo daju da popunim upitnik i obavezna sam da se prijavljujem službi ako u međuvremenu sama ne nađem posao. Konkurisala sam na više od 49 konkursa u poslednjih 3 meseca i od toga sam bila samo na jednom razgovoru, a dve firme su odgovorile da su se odlučile za drugog kandidata“, navodi sagovornica.

Na pitanje zašto misli da je ne pozivaju kaže da za državna preduzeća „nije politički podobna“ jer ne želi da se učlani u stranku, a za privatna je jednom dobila odgovor da je „prekvalifikovana“ za poziciju na koju se prijavila.

„Taj jedan razgovor na kom sam bila, pričala sam sa radnikom koji je trebalo da mi bude kolega, direktor niti vlasnik firme se nisu pojavljivali. Komercijala je posao kojim sam se bavila duži niz godina i veoma dobro poznajem tržište. Nesuđeni kolega je bio oduševljen znanjem i iskustvom koje posedujem. Problem je nastao kada je počeo razgovor o visini plate jer sam rekla da očekujem početnu platu 90 000 dinara. Ko god je radio u komercijali zna koliko se kreću plate i koliko je zahtevno držati ceo region zapadne Srbije. Videla sam da mu je bilo jako neprijatno i već tada znala da od tog posla nema ništa.“

Platforma Infostud nudi mogućnost da se prikaže koliko je kandidata se prijavilo za datu poziciju uz statističke podakte o obrazovanju i radnom iskustvu. Dušica nam je pružila uvid u nekoliko prijava i zabrinjavajuće je da na svaki konkurs prijavljeno između 150-200 ljudi minimalno, od toga oko 20% su fakultetski obrazovani sa decenijskim iskustvom.

Dušica je samo jedan od primera, sve više ljudi srednjih godina i mlađih ili odlazi na povremeni rad u inostranstvo ili se okrenu poslovima tipa taksiranja, dostave hrane i ostalo...

Onda dolazimo do vesti da je Vlada Republike Srbije ukinula uredbu o podsticajima za zapošljavanje stranaca jer je povećan broj poslodavaca koji se prijavljuju za subvencije, kao i broj novonastanjenih lica.

“To je dovelo do nemogućnosti da se i za naredne godine planiraju obaveze u skladu sa važećom Uredbom koja predviđa da se sredstva isplaćuju do visine raspoloživih budžetskih sredstava u skladu sa Zakonom o budžetu, za godine u kojima se podsticaji isplaćuju,” navodi se u obrazloženju odluke.

Međutim, poslodavci koji zapošljavaju novonastanjena lica mogu da koriste pravo na poreske olakšice u vidu umanjenja osnovice poreza za zarade za novonastanjene obveznike, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Novonastanjeno lice je, prema Uredbi, lice za kojim postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada, u poslednje dve godine nije boravilo u Srbiji više od šest meseci i koje ima zaradu najmanje 300.000 dinara. Podsticaji su se isplaćivali u visini 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Poslodavac u Srbiji je spreman da strancu plati neto platu veću od 300 000 dinara jer njemu ne plaća doprinose i umanjen mu je porez za 70% dok je za naše obrazovane ljude sa iskustvom i 90 000 prevelika plata. "Ako pogledamo najavu da će dovesti radnike iz Gane, meni ostaje samo da se spakujem i da tražim posao van naše zemlje", zaključuje Dušica.

Izvor: Cemaforum.rs